Sledeći linkovi vode do najvažnijih informacija kako da se stvara i održava zdravlje zuba kod dece: Šta svaki roditelj treba da zna o zdravlju zuba kod svoga deteta Preventivni stomatološki pregled Kako sprečiti pojavu karijesa kod beba Stigli prvi zubići šta nam je činiti? Kako do zdravih stalnih zuba Zalivanje fisura Zalivanje mlečnih zuba Prevencija po meri pojedinca Paste sa nanoapatitima za prirodnu zaštitu i oporavak zuba Pratite link Šta nam je činiti ukoliko se razvije oboljenje zuba Sve što treba da …
Šta je i kako se sprovodi preventivni stomatloški pregled Preventivni pregled predstavlja niz postupaka koji imaju za cilj da registuju stanje zdravlja usne duplje i zuba sa ciljem da se obezbedi: Sprovođenje korisnog zdravstvenog ponašanja (skup navika koje određuju biološke procese u održavanja ili narušavanju ravnoteže u usnoj duplji) Rano otkrivanje početnih patoloških promena koje mogu jednostavnije i sa manje štete da se oporave Preventivni pregled nije samo kratka inspekcija zuba i …
Nijedna priča o oboljenjima zuba ne može da prođe bez spominjanja zubnog plaka. Red je onda da se i tome „zločincu“ posveti kompletan tekst. Sve telesne šupljine koje komuniciraju sa spoljašnjom sredinom obložene su sa različitim vrstama sluznice(sluzokože). Tu spadaju disajni putevi, mokraćno-polni(uro-genitalni) putevi i kompletan sistem za varenje od usne duplje do analnog otvora, ušni kanal i sl. Sluznica se sastoji od epitelnih ćelija okrenutih prema šupljini i vezitvno tkivne …
Zubni kvar ili karijes nije bolest u pravom smislu, vec proces koji se razvija duže vreme, a čija je krajnja posledica defekt(rupica) na površini zuba stručnog naziva kavitet. Na površini zuba se stvara tanka prevlaka sastavljena od bakterija. One proizvode zelatinoznu masu(sastvaljenu od složenih šećera) koja ih međusobno povezuje. Takva tvorevina se naziva biofilm ili zubni plak. Pojedine bakterije se hrane šešerima(ugljenim hidratima) iz hrane, razlažu ih i kao nus-produkt tog …
Oboljenja desni su kod nas posle karijesa drugi(a u većini razvijenih zemalja gde je karijes pod kontrolom i prvi) uzrok gubitka zuba. Radi se o podmuklom dugotrajnom procesu za čiju kontrolu je potrebno dosta truda i neprekidni nadzor. Pod nazivom desni(stručni naziv padodoncijum) se podrazumeva grupa različitih tkiva čija je uloga da obezbede vezu zuba za viličnu kost. Tu spada vidljivi deo tzv. zubno meso(gingiva) i nevidljivi deo u zubnoj čašici(alveoli) …
Fluor spada u grupu halogenih elemenata, veoma je reaktivan i praktično se ne nalazi u slobodnom stanju, pa je pravilnije koristiti naziv jedinjenja sa kojima se susrećemo, a to su njegove soli fluoridi. Fluoridi se već decenijama nalaze na vetrometini dva, do krvi zaraćena tabora; dižu se u nebesa kao jedno od najvećih dostignuća u istoriji javnog zdravstva, do optužbi za najvećeg ubicu, otrova za pacove i moćnog oružija u rukama …
Ksilitol je složeni prirodni šećer(spada u grupu tzv. polialkohola), prvi put izolovan još u 19 veku iz stabla breze(zbog čega se često i prodaje pod nazivom „brezin šećer“) . Nalazi se i u drugom tvrdom drveću, nekim žitaricama(npr. ovas) i različitom voću i povrću. Slatkoća je ista kao kod belog šećera(saharoza), sadrži samo 9 cal po kafenoj kašičici, ali ipak može(doduše minimalno) da podiže nivo glukoze u krvi. Javlja se …
Zubna gleđ je najtvrđe tkivo u živome svetu. To joj obezbeđuje sastav koji preko 96% težinskog dela čine minerali, uglavnom kalcijum i fosfati. Minerali su prostorno raspoređeni u veoma složenu kristalnu strukturu koja se naziva hidroksil apatit. Sićušne iglice kristala(nano veličine) se međusobno sabijaju u cilindrične tvorevine koje se vijugavo pružaju kroz celu debljinu gleđi(nekoliko milimetara) i nazivaju se gleđne prizme. Takva sabijenost i usnopljenost značajno povećava mehaničku čvrstoću. (Slika …
1. Karijes se ne leči plombiranjem! Savremena stomatologija ima za cilj, i ima mogućnosti, da otkriva i deluje na rizične faktore koji dovode do oboljevanja zuba, i da otkriva zubni kvar u samom začetku(pre pojave defekta), kada je moguće u potpunosti oporavit tkivo zuba, bez bušenja i plombi. Budućnost stomatologije nije više dosadašnji hiruški pristup i nadoknadjivanje(brušenje, implantati, vrunske plombe i krunice), već očuvanje zuba u celosti. Detaljnije 2. Plombe su nužno zlo! Ukoliko se …
Najćešće primedbe i preporuke stomatologa svojim pacijentima i roditeljima su “treba da bolje perete zube”, “ne perete zube pravilno”, “zubi su oboleli zato što ih niste prali” i sl. Ipak veoma retko se detaljno i ustima deteta ili odraslog pacijenta pokazuje i proverava da li pacijent zna pravilno da pere zube i da li to redovno i sprovodi. Pokazivanje samo na modelu ili prospektima nije dovoljno niti motivišuće. Dokazano je …
Sadržaj: -Zašto su uopšte potrebne zubne paste? -Kako deluju zubne paste? -Iz čega se sastoje zubne paste -Koja je uloga fluora u zubnim pastama? - Zašto postoje dečje zubne paste? - Da li postoji alternativa fluoridima u zubnim pastama? - Da li zubne paste mogu da budu štetne po zdravlja? -Kada i kako primenjivati zubne paste kod dece? -Umesto zaključka Zašto su uopšte potrebne zubne paste? Postavlja se i pitanje, a zašto je potrebno da čovek uopšte pere svoje zube i …
Međuzubni prostor je najrizičnije mesto za razvoj oboljenja zuba Prostor između zuba, gde se oni dodiruju svojim bočim površinama je ćesto rizično mesto za razvoj kako zubnog kvara, tako i oboljenja desni. Razlog je lako zadržavanje zubnog plaka(biofilma), koji se tečko uklanja kako prirodnim putem, ali i sa uobičajenim pranjem zuba sa četkicom. To je posebno otežano ako su zubi zgusnuti i nepravilno raspoređeni. Zdravi međuzubni prostor je popunjen sa delom desni …
Na sadašnjem nivou stomatološke nauke i prakse, zdravstveno i ekonomski nije opravdano da svako dete dobija isti nivo preventivnih mera. Danas je moguće, posle analize kombinacije naslednih, zdravstvenih (bioloških) i socijalnih faktora, dosta precizno proceniti verovatnoću da li će se karijes kod nekog deteta(pa i odrasle osobe) razvijati i napredovati, čak i pre pojave prvih kliničkih pokazatelja. Detaljnije Ta verovatnoća se označava kao STEPEN RIZIKA, i na osnovu njega je moguće …
Studija objavljena u aprilu 2019 god prva je koja ukazuje na snažnu povezanost između oralnih infekcija u detinjstvu sa razvojem ateroskleroze u odraslom dobu. Detaljnije Finski istraživači sa Univerziteta u Helsinkuju su 27 godina pratili iste osobe(od 1980 god do 2007 god.) od njihovog detinjstva do srednjeg doba. U startu je urađen je kompletan stomatološki pregled kod 755 dece uzrasta 6 god., 9 god, i 12 god. , zatim su ona …
Strah od nepoznatog, kao i strah koji je stečen lošim ličnim iskustvom ili iskustvom okoline, prirodna je ljudska osobina. Strah od zubnog lekara je donekle razumljiv, posebno kod povučene i nepoverljive dece. Ne dopustiti da se strah formira je nesumljivo najpoželjniji i najlakši put. Normalno, zdravo dete bez problema prihvata saradnju sa stomatologom, ukoliko je ona na odgovarajući način ponuđena. Veliku ulogu u suzbijanju straha dece od zubara imaju pre svega …
U jednoj objavi oko pitanja " Da li je normalno da se zbog "popravke" ili vađenja zuba zdravo malo dete (do 3. godine) uvodi u opštu anesteziju?" vođena je burna debata. Detaljnije (pogledati sve komentare). Na osnovu sveobuhvatne diskusije donosimao sledeće zaključke... Postoje dva moguća pristupa u saniranju oboljenja zuba kod male dece: 1. Opšta anestezija U zapadnom pristupu u radu sa malom decom (do 3. godine) pa i kasnije dominira opšta anestezija, a kasnije …
