Predškolsko dete sa karijesom-šta raditi?

 

 

Više puta smo istakli, da prema najnovijim podatcima  13% (Srbija) do  preko 35% (Banja Luka) dece uzrasta do dve godine ima neki oblik karijesa mlečih zuba. Slično je i u drugim državama u regionu.

U 6. godini manje od 20% dece je bez i jednog obolelog mlečnog zuba. Nažalost, i najveći broj obolelih zuba ostaje nelečeno (skoro 100% u 2. godini, a jedva je 20% “sanirano” u 6. godini), oni se zadržavaju u vilicama i ostavljaju da propadaju i u inficiranom i raspadnutom stanju sve do smene sa stalnim zubima Time se ugrožava opšte zdravlje, stalni zamenici, i omogućava dalje širenje karijesa na preostale zube. Pogledati detaljnije o posledicama bolesnih mlečnih zuba

Porast obolelih mlečnih zuba se beleži širom sveta, sa tom razlikom što je u razvijenim zemljama uglavnom prisutan u siromašnim slojevima i kod imigranata, a kod nas uglavnom u svim slojevima.

 

Otkriće i jednog jedinog karijesa predstavlja znak visokog rizika.
Kada se pojavi kod deteta mlađeg od 3 godine već se radi
o alarmu najvišeg stepena.

 

Obolelim mlečnim zubima se pristupa dosta nemarno. Iz pitanja i iskustava prijatelja stranice „Dečja stomatologija“ susrećemo se sa nizom veoma, u najmanju ruku nesrećnih, preporuka i stavova, koji uopšte ne doprinose poboljšanju i onako značajno narušenog oralnog zdravlja kod predškolske dece.

Svakako najčešće se govori da mlečni zubi nisu važni i da se „ne popravljaju“ do treće godine(pa čak i uopšte). To potvrđuju i anketa koju smo sproveli među roditeljima i stomatolozima na ovoj stranici, pri čemu stomatolozi najviše optužuju roditelje.

Ne tako retko, prisutne su i preporuke koje uopšte nisu u skladu sa savremenim i dokazanim principima dečje stomatologije i uopšte ne doprinose lečenju i sprečavanju napredovanja oboljenja. One dopirnose da se odugovlači sa blagovremenom primenom neophodnih mera koji bi u početnim fazama mogle u potpunosti da oporave zubnu gleđ. To su pre svega sledeće izjave:

-Ne može se tu ništa uraditi.

-Samo perite zube detetu i neka ne jede slatkiše;

-Neka dete žvaće tabletice fluora.

Preporuke tipa da se koriste:

-jače zubne paste sa preko 1000 ppm fluora ili

-rastvori, gelovi, kreme na bazi jačih koncentracija fluora za premazivanje zuba, 

imaju određeno preventivno dejstvo, ali ne mogu da oporave defekte u gleđi zuba(rupice) ako se ne koriste svakodnevno. One zahtevaju i posebna uputstva za primenu i pažljivo praćenje, a neke su čak i napuštene kao rizične po zdravlje deteta(npr. fluor vodice kod male dece ispod 7 godina).

Ovde možemo uvrstiti i česte izjave stomatologa, posebno u državnoj službi(jer fondovi to ne finnsiraju), da se mlečni zubi ne zalivaju.

Slika 1. Različiti stadjumi razvoja karijesa na bočnim(kutnjaci)
mlečnim zubima.
Zadatak je da se spreči pojava ili otkrije u početnoj fazi


A šta je onda potrebno uraditi?


Prvi korak
-Prevencija na osnovu rizika

Ovo je i osnovni korak bez koga je sve ostalo uzaludan posao. Ukoliko se ne preduzme uklanjanje svih rizičnih faktora koji su doveli do razvoja ranog karijesa, stavljanje plombi, zalivanje i remineralizacija nemaju efekta, jer će po njihovom prestanku ponovo preovladavati topljenje gleđi(demineralizacija). Detaljnije

Obavezni korak kod svakog stomatološkog pregleda kod dece bilo koga uzrasta, bez obzira da li postoje ili ne postoje znaci karijesa, bi trebalo da bude određivanje kompletnog rizika i na osnovu njega definisanje preventivnih mera koje će zaustaviti razvoj oboljenja.

U određivanju rizika ključni pokazatelji su količina prisustva kariogenih bakterija, način ishrana i nedostatci pojedinih hranljivih materija, koji slabe zubnu gleđ, imunitet ili potpomažu razvoj plaka.

 

Drugi korak-Zatvaranje defekta

Što pre poraviti postojeće oštećenje. To je danas moguće uraditi, često i bez korišćenja bušalice, primenom samo ručnih instrumentima ili da se jednostavnim prekrivanjem sa remineralzicionim materijalom zatvara „rupicu“ i podstiče vraćanje minerala u okolnu gleđ. To prekrivanje je slično zalivanju zuba. Dakle, karijesom zahvaćeni mlečni zubi se moraju tretirati što je pre moguće. Detaljije

 

Treći korak- Traganje za defektima na drugim zubima i površinama

Pojava i samo jednog vidljivog karijesa(rupice, tačkice) znak je da na još
više mesta postoje nevidljiva oštećenja gde je zubna gleđ oslabljena usled
izvlačenja minerala(videti na kraju teksta).

Ovakva oštećenja se nazivaju demineralizacija i ispoljavaju se u vidu belih ili braonkastih mrlja i njih je čak moguće u potpunosti oporaviti. Često ove promene nisu vidljive jer se nalaze na bočnim delovima zuba, pogotovu ako su na mestu njihovih kontaktnih površina. Zato je neophodno primeniti sve postojeće dijagnostičke metode za otkrivanje bočnog karijesa. Obično pranje zuba tu više nije dovoljno, već je potrebno profesionalno korišćenje više pristupa.

Posebno je značajno na vreme i na pravi način proveriti  postojanje karijesa na bočnim površinama zuba. On se na mlečnim zubima razvija podmuklo, nevidljiv golim okom, bez bilo kakvih simptoma. A kada se otkrije često je već prilično kasno. Nije retka pojava da na izgled zdrav zub “preko noći” pukne. Detaljnije

Pojačane preventivne mere podrazumevaju korišćenje određenih pasti, lakova, gelova i sirupa koji imaju zadatak da deluju na kariogene bakterije i podstiču oporavak zubne gleđi. Neke od njih sadrže, a druge ne sadrže u sebi fluora(ksilitol i nanoapaiti), ali se moraju prepisivati od profesionalaca i redovno pratiti učinak, kako bi se na vreme, ako postoji potreba, delovalo jačom zaštitom. Ipak, najbolja je kombinacija fluorida sa ksilitolom i/ili nanoapatitima.

Zubne paste

Kada je reč o zubnim pastama, fluoridi imaju snažan preventivni potencijal, ali samo ako su u koncentracijama većim od 1000 ppm(1000 na jedan milion). Uobičajene dečje zubne paste sadrže mnogo manje fluorida(najviše do 700 ppm) i kao takve nemaju jačeg efekta u prevenciji karijesa. Ali kod dece se uglavnom koriste takve, dečije paste sa nižim koncentracijama, jer postoji opasnost od njihovog gutanja ispolje štetni efekti, pre svega na razvoj stalnih zuba, koji se nazivaju fluoroza.

Poslednjih godina su usvojeni protokoli koji ipak preporučuju i kod dece korišenje zubnih pasta sa preko 1000 ppm, ali u strogo određenim količinama.

– do 2. godine u vidu tračice(zrno pirinča, razmaza);

-od 2.-6. godine u vrličini zrna graška;

-preko 6. godine kao i za odrasle sa preko 1450 ppm.

 

Slika 2. Preporučene količine zubnih pasta za predškolsku decu sa 1000 ppm fluorida

 

U ovim količinama(Slika 2.) smatra se da je rizik od razvoja fluoroze minimalan. Pri tome paste imaju efekta ako se zadrže na zubima najmanje 3 minuta. Preporuka je i da rizična deca ne ispiraju usta posle pranja. Detaljnije

Često se postavlja pitanje da li je moguće kod male dece sprečiti pojavu karijesa sa zubnim pastama bez fluora. Postoje dokazi samo za paste sa ksilitolom ili nanoapatitima, ali sa koncentacijom od preko 10%. Detaljnije o zubnim pastama

Primena svih drugih proizvoda i sastojaka, ma koliko se oni najavljivali kao proizvodi drevnih mudrosti i „eliksiri iz prirode“ nema naučnu potporu. Detjnije

 

Zalivanje fisura mlečnih kutnjaka

Zvanična preporuka Američke Akademije za Dečju stomatologiju je da se kod rizične dece treba preduzeti i zalivanje fisura mlečnih zub. MLEČNI ZUBI SE ZALIVAJU!!! Tehnički možda to zahteva veću veštinu i strpljenje, ali nikada nije ograničavana primena ove metode samo na stalne zube. Takve tvrdnje su postale uvrežene u svakodnevnoj praksi, jer državna služba ne vrši preporuku zalivanja mlečnih zuba, pošto usluga nije plaćena od Fonda za zdravstvo.

Kao što smo naglasili, posebno kod mlečnih zuba i sasvim male dece često je prihvaćena i metoda zalivanja i početnih karijesa, koja može da bude privremena, ali često i ostaje stalna. Detaljnije

 

 

Philips Sonicare sonične električne četkice za decu (kliknuti)

 

 

Zaključak:

 

Kod deteta sa karijesom na mlečnim zubima potrebno je da se:1. Precizno definiše rizik i preduzmu mere za uklanjanje postojećih individualnih faktora. To se posebno odnosi na kontrolisanje sprovođenja oralne higijene, kontrola kariogenih bakterija, regulisanje ishrane i uklanjanje nedostatka pojedinih vitamina.2. Uradi detaljan pregleda u smislu detekcije postojećig lezija bilo da su već rupice ili početne demineralizacije(bele mrlje) i izvrši njihova zaštita i oporavak. Posebno obratiti pažnju na bočne površine.3. Zaliju svi preostali bočni mlečni zubi.4. Uvedu dodatne preventivne mere prema mogućnostima(nisu sve pokrivene sa zdravstvenim osiguranjem). Tu spadaju specijalne zubne paste, lakovi i sl.5. Vrše redovne kontrole najmanje na 3 meseca gde se ne traga samo za novim karijesima, već proveravaju rizični faktori.

 

Pogledati još:

(za otvaranje pojedinih linkova je neophodno posedovanje facebook profila)

Kako nastaje karijes

Najčešće greške roditelja koje dovode do oboljevanja mlečnih zuba

Pranje zuba kod dece

Bolje sprečiti nego lečiti

Plombiranje zuba kod beba i male dece(da li je uvek neophodna „bušilica“)

Šta raditi kod velikog broja obolelih mlečnih zuba

Da li tabletice fluora mogu da leče karijes mlečnih zuba

Zašto samo pranje zuba nije uvek dovoljno da spreči razvoj karijesa

Zubne paste kod rizične dece

Pišite nam na:

Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović

Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović