U članku su dati odgovori na najčešća pitanja koja roditelji postavljaju vezano za zdravlje zuba kod beba(uzrast do 3 godine).
Za otvaranje određenih linkova je neophodno posedovanje facebook profila!!!
Sponzor portala zubna pasta sa prirodnim sastojcima zubne gleđi (pratite link)
Najnovija istraživanja(2018 god.) pokazuju da u Srbiji 13% dvogodšnjaka, 30% trogodišnjaka, 50% dece uzrasta 3-5 godina i 80% šestogodišnjaka ima zubni kvar, što je značajno povećanje u odnosu na pre deset godina. U Banja Luci čak kod 35% beba već i do druge godine se razvija neki od oblika karijesa na mlečnim zubima. Još poraznije je da je 90% postojećih karijesnih lezija nesaniranoa,
Trendovi, na žalost pokazuju znake još većeg pogoršanja.
Zabrinjavajuće je da u je u proseku skoro jedan tek iznikao stalni zub već oboleo.
U razvijenim zemljama broj dece sa ranim karijesom(stručno se naziva karijes ranog detinjstva) je znatno manji,i uglavnom se radi o socijalno ugroženim grupama i imigrantima. Kod nas socijalni status nije toliko izražen, već je rani karijes zastupljen u svim slojevima, što govori o potpunom odsustvu programa promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja.
Osnovni uzrok zubnog kvara su slobodni šećeri u prisustvu kariogenih bakterije koje ih razlažu i pri tome stvaraju kiseline. Bakterije se prenose u usta bebe u toku prve dve godine iz usta najbližih osoba(najviše majke). Šo su njihova usta zagadjenija(bolesni zubi, loša higijena, ishrana bogata slobodnim šećerima) veće je koncentracija bakterija i veća mogućnost prenosa. Ukoliko beba unosi slobodne šećere i ne čiste joj se redovno zubi, brže se umnožavaju štetne(tzv. kariogene) bakterije i postiskuju ostale korisne vrste. Odbrambeni sistem u ustima bebe nije dovoljno razvijen i manje je sposoban da neutrališe umnožavanje bakterija i dejstvo kiselina, pogotovu noću. Zubna gleđ može više ili manje da bude osetljiva na dejstvo kiselina, što određujr brzinu i stepen razaranja zuba.
Ne nasleđuju se kvalitet zuba, već u toku njihovog razvoja(trudnoća i prvi meseci), pod uticajem različitih faktora, može da dođe do stvaranja zubne gleđi manje otpornosti.
Osetlivost(rizik) za razvoj zubnog kvara može u velikoj meri da se predvidi i pre pojave prvih uočljivih znakova oboljenja. Zato je danas veoma značajno da se prvi stomatološki pregled zuba obavi neposredno posle njihove pojave. Rizična deca zahtevaju pojačane i dodatne preventivne mere.
Prvi znaci zubnog kvara su pojava belih ili žućkastih mrlja u predelu pored desni, između zuba ili na unutršnjim površinama(prema nepcu) prednjih zuba. (slika 1.)
Kod pojave ovakvih promena mora se veoma brzo reagovati, jer topljenje zubne gleđi, u zavisnosti od uzroka, može veoma brzo da napreduje, oslabi tkivo gleđi i dovede do njenog pucanja, usled čega nastaju defekti prikazani na sledećoj slici.
Zbog toga je veoma značajno da roditelji svakodnevno prate izgled zuba kod svojih beba i kod pojave navedenih znakova potraže profesionalnu pomoć!
Slika 1. Prvi znaci karijesa na mlečnim zubima kod beba
Bele mrlje mogu određeno vreme da perzistiraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje.
Na mestu belih mrlja se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga.(slika 2)
Slika 2. Drugi stadijum karijesa ranog detinjstva- pojava defekata u zubnoj gleđi
koji se ubrzano šire
U ovom stadijumu je moguće nadoknaditi izgubljeno tkivo zuba, ali ukoliko se ne zaustave uzroci i ne sprovodi kontinuirana zaštita, razaranje zuba će se nastaviti.
Nisu tačne tvrdnje da nije moguće preduzeti lečenje i da se mlečni zubi ne „popravljaju“!
Zatim dolazi do daljeg pucanja i razaranja zuba sve dok se ne sravene sa desnima ili ne dođe do infekcije u kosti.(slika 3.)
Slika 3. Treći stadijum karijesa- nepovratno razaranje zuba sa infekcijom
Veoma razoreni zubi prikazani na slikama, kao i pojava fistule ili otoka oko zuba zahteva njihovo vađenje.
Zadržavanje ovakvih zuba pod izgovorom da se čuva prostor u vilicama je veoma pogrešno i opasno, jer se time ugrožava opšte zdravlje kao i razvoj stalnih zuba ispod njih. Čuvanje prostora je moguće ostvariti na druge načine.
Kod zuba gde je već došlo do pucanja zubnih tkiva, do određenog stepena razaranja je moguće sa specijalnim materijalima nadoknaditi defekt(Slika 4.), ali uznapredovali oblici( 3. stepen) zahtevaju vađenje zuba.(slika 3.)
Slika 4. Nadoknađivanje razorenih zuba specijalnim materijalima
Takvi zahvati ponekada nisu jednostavni, zahtevaju dosta strpljenja, pogotovu od strane roditelja, jer mala deca normalno pružaju otpor pri svakom prilasku ustima. Inače ovakve intervencije nisu uopšte bolne, i mogu se uraditi bez loklalne(injekcija) ili opšte anestezije. Strogo je individualno koliko dugo će ovakve nadoknade opstajati.
U velikom broju slučajeva ipak, jedini rešenje je vađenje zuba.
Bele mrlje mogu da se javljaju i kao posledica poremećaja u razvoju zubne gleđi, ali se one značajno razlikuju od zubnog kvara, pre svega po tome što postoje na tek pojavljenom zubu i uglavnom nisu lokalizovani uz desni.
Ova kontaverzna tema uvek izaziva burnu reakciju pojedinih fanatičnih aktivistkinja, ne dozvoljavajući bilo kakvo spominjanje i upozorenje o mogućim opasnostima kod čestog(više puta dnevno, na zahtevu deteta) i pogotovu noćnog dojenja po razvoj ranog karijesa kod beba. Na žalost, svaki dečiji stomatolog, i brojne majke koje su iskusile tu pošast, svedoci su nerazumne propagande da dojenje nikako ne može biti štetno. Od 35% beba koje već do druge godine dobijaju zubni kvar, noćno dojenje je vodeći rizični faktor. Naravno, do karijesa dolazi ako su prisutni u ostaloj hrani i slobodni šećeri, sa kojim(prema najnovijim istraživanjima) već u prvoj godini roditelji, bake i deke “časte” preko 50% naših beba, a u drugoj i preko 80%. To nisu samo slatkiši, već i skrob koji je lepljiv i dugo se zadržva na zubima. Zubi se uglavnom kod naših beba ne čiste redovno, a pitanje kvaliteta tog pranja je veoma problematično. Ako tu dodamo i povećanu osetljivost zuba zbog različitih uticaja na njihov razvoj u toku trudnoće i prvih meseci života bebe, slabu higijenu i zdravlje zuba roditelja, stvaraju se svi uslovi da često i noćno dojenje prelije čašu i podstakne proces topljenja zubne gleđi.
Deca koja se posle nicanja zuba doje noću, ili imaju preko 7 podoja dnevno spadaju u rizičnu i zahtevaju dodatnu zaštitu.
Na žalost, u našoj praksi su dosta česte izjave stomatologa(čak i dečijih) da mlečni zubi nisu toliko važni (ionako se menjaju), da do 2 – 3 godine dete ne sarađuje pa i kod početnih oblika ne može bilo šta raditi osim pojačanog pranja zuba .
Lečenje obolelih zuba je moguće, i mora se sprovesti u svakome uzrastu, i za to postoje specijalisti koji su za takve uslove trenirani. Nije greh da se nešto ne zna, ali tvrditi da ne treba ništa, ili se ne može uraditi, pa čak i da mlečni zubi nisu važni, velika je stručna greška. Posebno je neoprostiva greška da se zapostavi beba u početnom stadijumu(bele mrelje), kada sa jednostavnim pristupom je moguće postići potpuni oporavak.
Danas se čak i uznapredovali karijes na mlečnim zubima uspešno zaustavlja i bez “bušenja” i plombiranja. Detaljnije
Po svim svetskim protokolima, pa i našim, prvi pregled je obavezan najkasnije do kraja prve godine, a najbolje odmah po nicanju prvih zubića. Prvi pregled ne znači samo traganje za promenama na zubima, već određivanje rizika prema razvoju oboljenja.
KARIJES RANOG DETINJSTVA
Biološke osnove
KARIJES RANOG DETINJSTVA
Prevencija i lečenje
(Pratiti link)
Šta svaki roditelj treba da zna o zdravlju zoba kod svoje dece
Da li se kod beba i male dece i kako vrše stomatoloških zahvati?
Najččešće greške roditelja koje dovode do oboljevanja zuba kod beba
Deset božijih zapovesti za zdrave zube kod dece
Zdravlje zuba je uvek najjeftinije rešenje ali ga morate vi sami tražiti
Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović
Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović