Zalivanje fisura

Najosetljivija mesta za razvoj zubnog kvara su jamice i žljebovi na griznim površinama bočnih zuba. Tu lako zapadaju ostatci hrane,zadržavaju se i razmnožavaju bakterije, formira se zubni plak i praktično nemoguće je da se ukloni sa četkicom i drugim metodama čišćenja.(slika 1).

Slika 1. Fisure na griznim površinama se teškom čiste i zato se tu najčšće i javlja karijes.

Kod nekih zuba oblik fisura je takav da se teško primeti razvoj karijesa spolja, ali on napreduje iznutra i razara bočne zidove fisure.(slika 2). Kada se uoči spolja već je pordro duboko u tkivo zuba i često, pogotovu kod mlečnih zuba, izazvao zapaljenje pulpe(popularno nazvana zubni nerv).

Slika 2. Razvoj zubnog kvara u fisurama

Razvoj karijesa u fisurama može da se spreči njihovim zalivanjem.(Slika 2). Smolasti materijal zatvara ulaz u fisuru, sprečava prodor bakterija i još važnije šećera (ugljenih hidrata) koji one koriste za ishranu usled čega se stvaraju kiseline. Kiseline razaraju zubna tkiva(gleđ i dentin). Pečaćenjem fisure se uništavaju i zaostale bakterije u noj. Danas se koriste materijali za zalivanje koji se i hemijski vezuju za površinu zuba i oslobađaju fluoride(glas jonomer cementi). Fluoridi pomažu da se izvrši vraćanje minerala (remineralizacija) u tkivo gleđi koje je oštećeno kiselinama iz zubnog plaka (demineralizacija). Pri tome se radi o minimalnim količinama fluorida sa isključivo lokalnim dejstvom bez unošenja u organizam.

Zalivanjem fisura se ni na koji način ne narušava integritet zuba što se kod većine ostalih terapijskih metoda događa. Istraživanja nedvosmisleno pokaazuju da zalivene fisura, ukoliko se pravilno održava i kontroliše, u izuzetno velikom procentu ne obljevaju.(Slika 3.)


Slika 3. Nezaliveni bočni zubi imaju veliku šansu da obole i da se moraju postavljati plombe.

Zalivanje zuba bi trebalo da bude obavezno kod dece koja imaju makar i jedan od ranije navedenih faktora rizika.  Na našim prostorima deca bez rizika su retka, a i rizičnost se može lako promeniti, pa nije na odmet da zalivanje fisura bude rutinska procedura.

Moguće je i preporučljivo da se zalivaju svi bočni zubi(i mlečni i stalni) koji imaju duboke fisure(a uglavnom ih većina ima). Povremeno se čuju priče da se mlečni zubi ne zalivaju što nije tačno. Poreklo ovakvih tvrdnji su takve odluke zdravstvenih fondova, da se ne bi pokrivali veliki troškovi ako bi bilo obavezno zalivanje i mlečnih zuba, pa su to pojedini stomatolozi prihvatili kao zdravo za gotovo. Ponekada je to otežano kod sasvim male dece, ali sa savremenim materijalima se može uspešno izvesti. Po svim svetskim protokolima zalivanje mlečnih zuba je obavezno kod rizične dece. Detaljnije

Pored prvog molara veoma je korisno i zalivanje drugog, pa i trećeg stalnog molara gde je karijes u fisurama česti uzrok oboljevanja i kasnijeg vađenja ovih zuba. Nažalost, Fond za zdravstvo Srbije, i pored neodobravanje stručne javnosti, je svojim  uputstvom obustvaio finansiranje zalivanja ostalih stalnih zuba osim prvog stalnog molara. Time je pokazana izuzetna neobaveštenost birokrata koji vode zdravstvenu politiku. Fondovi i dalje kao obavezni vid zdravstvenog osiguranja pokrivaju sanaciju karijesa svih zuba kod dece što je skuplja usluga od zalivanja fisura. Nezalivanjem molara se povećava karijes, a samim tim i troškovi koje će plaćati celo društvo.

Savremeni materijali omogućavaju da se i kod male dece izvrši zalivanje bočnih mlečnih zuba, odmah po pojavljivanju, jer ne zahtevaju idealne uslove i saradnju sa pacijentom(brzo se vezuju).

Savremeni materijali(glas-jonomeri) omogućavaju da se zalivaju i zubi kod kojih je započeo karijes(kao na slici 4.). Oni mogu zaustaviti dalje širenje oboljenja, bez primene bušilica.

Slika 4. Zalivanje početnog karijesa umesto brušenja i uklanjanja tkiva zuba.

Ipak stomatolog mora da proceni koja je dubina karijesa i koliko je već prodro u dibinu zuba. OBAVEZNO je da se u ovim slučajevima vrše češće kontrole, najmanje na 3 meseca, uz sprovođenje intenzivnog INDIVIDUALNOG PREVENTIVNOG PROGRAMA. Zalivanje karijesa se često primenjuje i kod sasvim male dece(tzv. ART metoda) kao privremena mera dok se ne uspostavi ravnoteža u ustima i ne ostvari bolja saradnja, za postavljanje trajnih ispuna(plombi). Iskustvo je pokazalo da u velikom procentu takve privremene mere ostanu i trajne.

Zalivanjem fisura se ni na koji način ne narušava integritet zuba što se kod večine ostalih terapiskih metoda događa.

Zalivanje fisura nije 100% efikasno i jednokratnom ne rešava se problem za svagda. Neophodne su redovne kontrole, da li je zalivač ispao i njegovo dodavanje, jer se na tim mestuima može razvijati oboljenje. Ali zalivanje ne može da ubrza ili prikrije karijes, može jedino da ga uspori. Savremeni materijali čak omogučavaju da se zalivanjem početne kariozne lezije, bez preparacije(“bušenja”) zuba i zaustavi njegovo napredovanje. Ako zalivač ispadne karijes će se nastaviti da razvija, ali ne i ispod njega, zato su i neophodne kontrole koje i treba da budu uobičajene i to najbolje prema riziku.

 

 

Pogledati još

Da li je potrebno zalivati „šestice“

Da li zalivanje fisura oštećuje zube

Da li se zalivaju mlečni zubi

 

 

Pišite nam na:

Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović

Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović