Fluor spada u grupu halogenih elemenata, veoma je reaktivan i praktično se ne nalazi u slobodnom stanju, pa je pravilnije koristiti naziv jedinjenja sa kojima se susrećemo, a to su njegove  soli fluoridi.

Fluoridi se već decenijama nalaze na vetrometini dva, do krvi zaraćena tabora; dižu se u nebesa kao jedno od najvećih dostignuća u istoriji javnog zdravstva, do optužbi za najvećeg ubicu, otrova za pacove i moćnog oružija u rukama globalista opsednutih profitom, koji teže depopulaciji čovečanstva.

Sa razvojem interneta  opozicija fluoridma u svetu je sve veća i ozbiljnija, ali treba shvatiti da stvari nisu uvek crno-bele i da treba objektivno pristupiti svakom izazovu, pod uslovom da raspolažemo svim verodostojnim čeinjenicama.

Kada je reč savremenim zdravstvenim preporukama, iskustvo uvek navodi na određeni oprez, i raznorazne mahinacije kojima su skloni korporacijsko-politički krugovi. Ali isto tako, fanatični zaljubljenici u teorije zavere, nekritički primaju informacije i često ispadaju smešni u njihovoj odbrani. To veoma šteti stručnoj i argumentovanoj borbi sa različitim lobijima, koji pokušavaju radi profita da nameću štetne hemikalije i tehnologije.

Najbolji primer za to je suluda i krajnje neozbiljna kampanja koja se preko različitih sajtova i gore  navedenih  optužbi, vodi i protiv fluorida. Tipičan primer  takvog razmišljanja je i jedan od brojnih  komentara na našoj facebook stranici Dečja stomatologija, koje smo tokom sedam godina postojanja dobijali:

„Kako ne pisete o istrazivanjima vezano za fluor i fluorid iz pasti? Da je on ustvari zasluzan za kvarenje zuba, da nije dobar za kosti uopste a ne samo za zube? Farmaceuti i farmaceutska mafija to nece objaviti nikad. Bebama popravljati zube, mislite sto pre da pocnu unisenje fluorida u organizam? Pa se pitajte sto su nam deca nezdrava… Pored svog smeca koja inamo u hrani, fluorud…”

Oboljenja su u porastu od kada je ubacen fluorid u paste za zube… ako budem iznosio izvore tih mojih “neproverenih” informacija… mozes odma da zatvoris svoju privatnu ordinaciju.“

Ili pak kontraverzni filmovi  koji se besomučno vrte po svima društvenim mrežama ili stižu preko mejlova, predviđajući propast sveta.

Poštujući pravilo da je istina uvek negde na sredini, u daljem tekstu ćemo,  kroz odgovore na najčešća, pitanja pokušati da rasvetlimo misteriju zvanu „fluor“.

Sadržaj:

• Istorijat povezanosti fluorida sa zdravljem zuba
• Da li fluoridi imaju neku značajnu biološku funkciju u organizmu?
• Gde se sve nalaze fluoridi?
• Da li su fluoridi otrovni?
• Kako fluoridi  sprečavaju  razvoj zubnog kvara?
• Da li postoje alternative fluoridima

 

Istorijat povezanosti fluorida sa zdravljem zuba

Fluor(odnosno njegove soli fluorid) se prvi put povezuju sa sprečavanjem karijesa početkom 20 veka kada su ispitivane osobe sa prebojenim zubima u pojedinim krajevima. Otkriveno je da te osobe u prirodnoj vodi za piće imaju višak flora(više od 1 deo na 1.000.000 delova vode), i otkriveno je da i pored promena na zubima imaju značajno manje karijesa od osoba u drugim krajevima. Odatle su i potekle ideje o mogućem dodavanju fliora u gradske vodovode u cilju  smanjenja karijesa. Verovatno se tada  umešala i industrija,  shvativši velike mogućnosti da reši svoje probleme otpada i još i zaradi.

Početni rezultati dodavanja fluora u vodu za piće(od 1946 god. u USA) su pokazali značajno smanjenje karijesa kod dece i to je nedvosmisleno potvrđeno i u istraživanjima u praksi. Zbog toga su i većina nacionalnih stomatoloških udruženja, kao i zdravstvenih službi počeli da podržavaju takvu ideju, sa ciljem da se smanji zabrinjavajući porast ovog obiljenja sredinom 20 veka u razvijenim zemljama(na primer u Norveškoj  je dete od 12 godina imalo prosečno po 10 obolelih zuba). Isto tako i WHO(Svetska zdravstvena organizacija) čvrsto staje, i još uvek ne odustaje, od svoje preporuke da je fluorisanje vode za piće najbolji i najjeftinij način borbe sa karijesom posebno u zemljama u razvoju. Ipak nisu sve zemlje(posebno u Evropi) prihavtile masovnu florizaciju vode za piće.

Istovremeno započinju i intenzivna istraživanja mehanizma dejstva fluora na smanjenje karijesa. Ona su ukazala na veliki preventivni značaj prisustva fluorida na površinu zuba čime započinje uvođenje zubnih pasti i vodica sa fluorom. Do kraja 70-tih godina preko 90% zubnih pasti na tržištu sadžale su fluora.

U tome periodu, isto tako iz većine razvijenih zemalja, stižu podatci o značajnom smanjenju zuba sa karijesom i porastu broja dece bez i jednog obolelog ili plombiranog zuba. To se beležilo  i u sredinama koje su fluorisale vodu za piće, koristile tablete fluora ili florisanu so, ali i gde to nije primenjivano. Naučnici su doneli jedinstveni zaključak da je glavni uzrok smanjenja oboljenja zuba, masovno koriščenje zubih pasti, ali i drugih lokalnih metoda nanošenja fluorida (fluorizacija). Svakako su tome doprineli i pojačani zdravstveno vaspitni programi, ali i marketinške kampanje proizvođača zubnih pasti.

 

Da li fluoridi imaju neku značajnu biološku funkciju u organizmu?

Fluor prema dosadašnjim sazananjima nema značajne biološke uloge u organizmu. Vezuje se uglavnom za mineralizovana tkiva(kosti, dentin, gleđ) i delimično pomaže kristalizaciju njenog mineralnog dela.

 

Gde se sve nalaze fluoridi?

Fluor je sastavni deo prirode i kao takav se nalazi u vodama za piće, u hrani, gde je posebno bogati crni i zeleni čaj, ribe, pojedino vože i povrće(orasi, salate) . Floridi mogu da budu i deo industrijskog otpada i da se kao takvi nalaze u zagađenom vazduhu. Uzmanje u obzir različitih mogućih  izvora i koncentracija,  je veoma značajno kod tumačenja  mogućih nepovoljnih posledica. (Slika 1.)

 

 

Da li je fluor otrovan?

Svaka substanca u prirodi, pa i one bez kojih nema života, mogu da budu i smrtonosne, a sve  zavisi od doza. To važi i za običnu vodu, ali i niz drugih mateija koje se nalaze u vodi(npr hlor i hloridi), hrani(razni aditivi), kozmetici, a o kojima se ništa ne govori, dok je povika na fluor gromoglasna.

Fluoridi u većim koncentracijama, što zavisi od telesne težine osobe, mogu da izazivaju akutna trovanja čak i sa smrtnim ishodom. (Slika 2.) Na primer to bi se dogodilo kada bi dete od 2. godine pojelo celu tubu paste za zube. Pogledati detaljnije 

 

Slika 3. Potencijalno toksične doze unesenih fluorida za različite uzraste

 

Postoje i hronična trovanja gde  se veće količine fluora od preko 1,5 mg/l(1,5 ppm) u vodi za piće(optimalna je do 1 ppm) unose u dužem vremenskom periodu. Zvanično je dokazano, kod dece nastanak  šarenih zuba(fluoroza) ako se fluor unosi tokom njihoog razvoja do 8 godine(Slika 4.).  Kod odraslih, dugogodišnje unošenje koncentracija od preko 4mg/l dnevno može da dovede do stavaranja krtih kostiju(fluoroza kostiju). To su ipak veće količine koje se ne nalaze često u našim vodama za piće(povećanje imaju delovi oko Aranđelovca, Vranjska Banja, Sombor), ali postoje krajevi u svetu gde je to česta pojava. Videti detaljnije 

Slika 4. Različiti stepeni dentalne fluoroze Detaljnije

Poslednjih godina u svetu je zabeležen porast šarenih zuba kod dece, čak i u krajevima gde se nije vršilo fluorisanje vode za piće.(Slika 4.) Zvanična objašnjenja su gutanje zubne paste sa fluoridima(posebno male deca), ostala preventivna sredstva, tablete, hrana i sokovi pripremani sa vodom koja sadrži  višak fluorida. Zagađenja sredine se samo stidljivo spominju. Kod nas nema takvih podataka, ali ni merodavnih studija.

Za ostala oboljenja, kao moguće posledice unošenja  fluorida, nema čvrstih dokaza, mada neke inidcije postoje iz pojedinih eksperimenata. Ali to je slucaj sa svim prirodnim i vestackim materijama, i sve zavisi od količine i učestlosti unosa. Uzmimo samo kuhinjsku so, masnoće u ishrani ili šećere.

Fanatični  internet “antifluoristi”, često se  i nerazmevajući suštinu, gađaju izrazima za fluoride poput „otrov za pacove“, „otrov iz nacističkih logora“ , zato što se u te svrhe koriste ili su koršćene materije  koja u sebi sadrže neka jedinjenja fluora. Jedan od poznatih bojnih otrova iz prvog svetskog rata je pak bio na bazi gasa hlora, pa bi po toj logici i kuhinjska so, i hlorisana voda koju pijemo,  bila „zločinačka tvorevina.

Isto tako, ne koriste se u preventivnim preparatim uvek  iste soli fluora. U upotrebi su  natrijum fluorid, ali i soli kalaj-fluorida, natrijum-mono-fosfata, srebro-diamino-fluorid(SDF) i organski fluoridi(aminfluorid).

 

Kako fluor sprečava razvoj zubnog kvara?

Poslednjih godina istraživanja su nedvosmisleno dokazala da fluor deluje prevenstivno na površini zuba, podstićući procese remineralizacije(ponovnu ugradnju minerala). Sistemski unešeni fluoridi(voda, so, tablet, melko) manje doprinose stvaranju urođeno otpornijih zuba već se preko pljuvačke izlučuju i deluju na površini zuba kao i kod zubnih pasti. Prednost sistemski unesenih fluoride je u tome sto se obezbeđuje stalno prisustvo male količine fluorida  na površini, za razliku od pasti čije se dejstvo gubi za nekoliko sati.

U količinama u kojima se nalazi u ustima, kada se koristi u preventivne svrhe, fluoridi ne ubijaju bakterije, ali delimično zaustavljaju njihov rast.

Dakle, najvažnije  preventivno dejstvo fluorida je podsticanje procesa vraćanja minerala u kristalnu rešetku zubne gleđi(remineralizacija) čime se sprečava njihovo topljenje.

Ipak, kod preterano čestog unosa slobodnih šećera u toku dana(preko šest puta), preventivno dejstvo fluorida popušta.

Nova saznanja, su doveli do promene protokola, što nije ništa neuobičajeno, već samo prilagođavanje novom stanju na terenu.

1. Fluor tablete se više NE PREORUČUJU TRUDNICAMA. Zvanično obješnjenje je da nema dokaza da se sa njihovim unošenjem stvaraju zdraviji mlečni zubi?!  Detaljnije

2. Kod dece se isto tako više ne preporučuje masovno(sva deca) uzimanje tableta fluorida, osim kod izuzetno rizičnih pojedinaca(npr prisustvo karijes je već znak visokog rizika, ali postoje i drugi znaci i pre oboljevanja). Nažalost u našim uslovima preko 90% dece bi spadalo u takve rizične grupe.  Detaljnije 

Sasvim je pogrešan stav da se već postojeći karijes kod dece(posebno rani ili cirkularni karijes) leči  davanjem fluor tabletica. Detaljnije

Ne odustaje se ni od preporuke za fluorisanje vode za piće(gde je moguće da se sprovede) ili distribucije fluorisane kuhinjske soli. WHO i dalje na prvo mesto stavlja ove dve metode,   posebno za nerazvijene sredine, gde je karijes u porastu, a korišćenje zubnih paasti, ograničeno?! Kao metoda sistemskog(zove se još i endogeno) unošenja fluorida, spominje se primena fluorisanog mleka, posebno kod dece, ali ekonomski i organizaciono manje je  isplativa i efikasna.

Ipak, najznačajnija metoda korišenja fluorida u prevenciji karijesa zuba je redovna primena zubnih pasti sa fluoridima.

 

Koji je način primene fluorida najbolji?

Voditelji različitih kampanja kod nas u vezi sa primenom fluorida nisu bas najbolje upoznati sa stanjem stvari. Zakon o obaveznom fluorisanju vode za piće, sa najboljom namerom i uz velike napore struke, je donesen u Srbiji jos davne 1974 god ali, zbog naše ažurnosti, nikada nije zaživeo. Voda se fluorisala samo u nekoliko gradova i to kratko vreme(Kruševac, Užice, Pančevo i delovi Beograda koliko mi je poznato). Tek poslednjih meseci je inspekcija počela da opominje vodovode što ne sprovode zakon. Dakle, oni kritikuju nešto što praktično i ne postoji.

Stanje zdravlja zuba kod nas je i dalje  katastrofalno i u trendu pogoršanja(mada nema zvavničnih podataka iz merodavnih epidemioloških studija). Kada borci za zdravlje i zdravu sredinu(u pozitivnom smislu) spominju fluorisanje vode za piće,  ne znaju da   isti efekat ima i unošenje tableta sa fluorom, fluorisana kuhinjska so, i preko mleka. Pri tome ne treba brkati sistemsko(endogeno) unošenje fluoria sa lokalnim nanošenjem(najznačajnije su zubne paste sa fluorom), što se uglavnom i čini.

Svakako industrijska zagađenja povećavaju sadržaj fluorida i u vazduhu, hrani i vodi,  što može da poveća ukupni unos,  o čijem dejstvu nemamo jasne podatke(ili se oni kriju).

Na kraju treba biti i realan. Fluor je ipak prisutan u prirodi(voda, hrana), a samim tim i u organizmima. Od vajkada, i pre industrije, manje količine fluora su pomagale da zubi budu zdraviji. Suština je ne prevazilaziti te prirodne granice.

Činjenica je da je posle dve decenija izuzetnog entuzijazma za uvođenje fluorisanja vodovoda u različitim, pre svega razvijenim zemljama, on opada, i sve je više gradova koji odustaju od te mere. Ekonomski razlozi su tu manje bitni u odnosu na proteste građana zbog ugrožavanja ljudskih prava i slobode izbora, jer fluorisanu vodu mora svako da pije i ako to ne bi želeo. Najbolje rešenje, a isto tako efikasno i preporučeno od SZO, je primena fluorisane kuhinjske soli.  Njoj  se i onako već  dodaje jod koga u pojedinim krajevima nema u vodi i zemljištu, a nedostatak  može da uzrokuje ozbiljne poremećaje u radu štitne žlezde i smanjieni intelektualni razvoj(kretenizam). Na rafovima se nudi fluorisana i nefluorisana kuhinjska so, građani imaju slobodu izbora, a na državi je da svojim zdravstveno vaspitnim kampanjama i poreskom politikom stimuliše konzumaciju fluorisane. Iskustva su izuzetno dobra u Švajcerskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, brazili i nizu drugih zemalja.

Savremena naučna saznanja upućuju da u dobro organizovanoj sredini i visokoj svesti o oralnom zdravlju(oralna higijena), sistemsko dodavanje fluorida i nije neophodno. Lokalno nanošenje fluorida preko zubnih pasta je ključna i neizbežna karika za zdrave zube. Ali fluorida mora biti u dovoljnoj količini, a to je minimum od 1000 ppm(jedan deo na milioniti ili 1 mg/1Kg), a preporučljivo je da bude i 1450 ppm.

Fluor se preko zubnih pasti mora nanositi najmanje dva puta dnevno, da pranje zuba traje dovoljno dugo(najmanje 3 minuta) i da se posle toga najmanje 30 minuta usta ne ispiraju.

Problemi se javljaju kada je reč o maloj deci, koja nemaju kontrolu refleksa,  i veći deo zubne paste progutaju, Paste sa optimalnim nivom fluorida, nanesene u uobičajnoj količini na četkici, mogle bi da pređu kritičnu dozu, iznad koje već može da se javi fluoroza zuba. Pogotovu, ako imamo još i dodatnog unosa fluorida iz drugih izvora. Zbog toga su i uvedene zubne paste za decu sa nižim nivoima fluorida(500-750 ppm). Istraživanja su pokazala da dečje paste nisu efikasne. Zbog toga su i promenjeni protokoli, gde se preporučuju paste sa više fluorida(1000 ppm), ali u manjoj količini, i da tada nisu opasne i kada se progutaju. Detajnije

Zubne paste su neophodne, ali često i nedovoljne. Najbolj način je da se okrije individualni rizik i da se na osnovu njega kod rizične dece, pored pojačanih zubnih pasta  dodaju, potpuno bezbedni( i za bebe),  profesionalni preparati sa fluorom, tipa lakova. Detaljnije

 

Da li postoje alternative fluoridima

Praistorijski ljudi, pa i pre samo nekoliko vekova, su imali mnogo zdravije zube. Ali i ishrana je bila značajno drugačija, i pre svega značajno  siromašnija u slobodnim šećerima.

Bez šećera ne bi bilo karijesa, a sa praistorijskom ishranom(kako je  pokazala jedna skorašnja studija u Švajcerskoj) i desni bi bile mnogo zdravije. Ali to je praktično nemoguće, i civilizacijska kompenzacija  su pored zaštitne hrane  , redovna oralna higijena i sredstva za remineralizaciju

Najviše provereni, pristupačni najširim masama su svakako fluoridi, ali na vidiku su i mnogo prirodnija i efikasnija rešenja koje će pomagati prirodnu remineralizaciju zuba. Preparati  sa nanoapatitima  i ksilitolom već postoje na tržištu.  Ipak u kombinaciji sa fluoridima preventivni efekat je  još više pojačan. Alternativni protokol(umesto fluorida u pastama) bi mogao da izgleda:

1. Stroga restrikcija slobodnih šećera pogotovu između obroka
2. Pojačano unošenje zaštitne hrane, pogotovu između obroka
3. Primena kombinovanog dejstva mehaničkog ćiščenja(pranje zuba), ksilitola i nanoapatita(mada su oni još efikasniji kada su prisutni i fluoridi).
4. Kod rizičnih osoba, a pogotovu male dece, i pogotovu kod prisustva oboljenja, sredstvo izbora je profesionalno nanošenje koncentrovanih fluorida u vidu lakova, koje je apsolutno bezbedno, kada je reč o gutanju.

Na tržištu postoje i žestoko se promovišu od priučenih “prirodnjaka” i antiflorista kao spanosna, prirodna i jedino opravdana sredstva za oralnu higijenu, kako  domaće izrade  tako i u komercijalnj podaji. Suština je da ni jedno od predloženih preparata, osim ako ne sadrže ksilitola i nanoapatita , nema  naučnu niti iskustvenu potvrdu u efikasnoj prevenciji, pogotovu karijesa. Veoma često, nedostaju  samo fluoridi, a prisutan je čitav spektar, isto tako potencijalno opasne “hemije”. Pogledati detaljnije

 

Umesto zaključka

Ostavite fluoride i pogotovu zubne paste sa fluorom na miru! Poštujte ih jer su donele mnogo blagostanja i koristi čovečanstvu, poput hlorisanja vode, antibiotika i vakcinacija(koje se takođe veoma zloupotrebljavaju). Posmatrajte to kao deo prirode, čije blagodeti treba koristiti razumno i umereno i najbolje je prema ličnom riziku, koji je danas moguće odrediti i pre pojave oboljenja.

A da postoje zavere i interesne grupe u vezi fluora svakako ih ima, kao uostalom u svim drugim oblastima. Ali zašto se zbog istih takvih zavera ne odričemo i ne kritikujemo mnogo opasnije produkte civilizacije, poput mobinih telefona, kompjutera, grickalica, automobila, gaziranih napitaka, deterdženata, kozmetike i šminke i spisak je beskonačan…

 

 Pogledati još:

Panika oko primene fluora

Držte lopova-fluor je kriv za sve

Zbrka sa fluorom

Akutno trovanje sa fluorom

Da li postoji zamena za fluor u borbi protiv karijesa

Manite se već jdnom fluora

 

 

 

 

 

 

.