ZUBARI VRŠE GENOCID

KOMENTAR PORATIOC NA TEKST O ZUBNIM PASTAMA

Floridi su industijska hemijska supstanca uglavnom kontaminirana cesticama opasnih cestih metala kao sto su olovo, arsen i radium.

Spadaju u grupu tzv neurotoksina, otrova koji napadaju neuroloski sistem, pre svega mozak a izazivaju i rak, i stetno uticu i na rad stitaste žlezde.

U EU u vecini zemalja fluor se ne dodaje u pijacu vodu, a jedan broj zemalja ga je izricito i zabranio.

Deca su izuzetno osetljiva grupa na ovaj neurotoksin i kod dece se razvijaju neurorazvojni poremećaji poput ADHD, disleksija i dr kognitivni poremećaji.

Ovo je zvanično saopštenje Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije:
https://www.udruzenjevodovoda.org/initsijativa-za-ukidane-zakona-o-fluor/

a izvor je časopis Lanser, Portal Natural news.com, časopis Scientific Amerika, Organizacija Fluorise alert, list Je Olde.

Da li Vam je ovo dovoljno stručno, i odgovorite mi ko Vas plaća da radite na genocidu Srbije?!

ODGOVOR

Veoma je korisno da pokrećete diskusiju sa ovim glupostima i neistinama u koje su vas ubedili fejk sajtovi i bolesni i neobrazovani teioretičari zavere. Za sve normalne građane koje interesuju dokazane istine iznosimo činjenice:

1. U objavama koje iznosimo na ovoj stranici uopšte nije reč o fluorisanju vode za piće već zubnim pastama.

2. U Srbiji se VODA NE FLUORIŠE ni u jednom mestu iako je još važeći zakon o obaveznom fluorisanju (od 1974 god).. Zakon se sprovodio samo kratko vreme tokom 70-tih i 80-tih godina u malom broju gradova. Od opštih metoda fluorizacije u Srbiji je preporučivano i primenjivano prepisivanje deci fluor tabletica koje je do nendavno i finansirao FOND, ali to nije značajno zaživelo i nije donelo neke blistave rezultate.

3. NIJE TAČNO da je u bilo kojoj zemlj EU “zabranjeno fluorisanje vode za piće”, već se primenjuju i druge metode sistemske fluorizacije.Fluorisanje vode za piće je najrasprostranjenije u Irskoj I Velikoj Britaniji. Skandinavske zemlje sprovode prepisivanje tableta fluora, veliki broj zemalja preporučuje fluorisanje kuhnijske soli ( npr. Franskuska, Nemačka, Austrija Mađarska i dr. i Švajcersa van EU). Fluorisanje soli je i najdemokratskija metoda jer pruža mogučnost izbora između fluorisane i nefluorisane soli, a država može nižim porezima da stimuliše potrošnju fluorisane.
Ipak paste sa fluorom daju mnogo bolje rezultate i isključuju potrebu za sistemskom primenom ako je njihova zastupljeenost visoka. Svetska zdravstvena organizacija još preporučuje sistemske metode kao sredstvo prevencije u siromašnim zemljama gde je primena pasti sa fluorom još uvek nedovoljna.

4. Fluor je jedan od najzastupljenijih elemenata u prirodi. Sastojak je prirodnih voda i hrane. Sve vode za piće sadrže fluor u većoj ili manjoj količini. Optimalne količine su povezane sa značajno manje karijesa, dok manje koncentracije nemaju preventivno dejstvo. U značajno većim količinama se nalazi kod nas npr u nekim izvorima u Aranđelovcu, Vranju i nisu ni tu primećena promene u zdravstvenom stanju, osim promena na stalnim zubima (fluoroza). Isto važi i za druge predele u svetu gde je u prirodnim vodama povećan sadržaj. Optimalne količine fluorida u pijaćim vodama (do kojih se dodaje fluor) nisu povezane sa zdravstvenim problemima.

5. Fluor se prirodano nalazi u značajnim količinama u zelenom čaju, ribama, himalajskoj soli (simbol zdrave ishrane) i dr. namirnicama Japanci imaju značjno zdravije zube u odnosu na ostale. što se prepisuje zelenom ćaju.

6. Fluor u zubnim pastama je jedino dokazano sredstvo koje može da kontroliše karijes i jedini je razlog njegovom značajnom padu u razvijenim zemljama od 80-tih godina, kada potrošnji takvih pasti prelazi 70%.udela na tržištu. Isto je tako dokazano da je kod dece karijes u ranom detinjstvu rastao (kod odraslih se smanjivao) jer količine fluora u dečjim pastama bila u nedovoljnim količinama (ispod 1000 ppm), a to je bilo zbog gutanja i mogućeg unosa večih količina koje mogu da izazovu promene na stalnim zubima (fluoroza). Već duže vreme su promenjeni protokoli i sada se preporučuju paste sa 1000 ppm od prvog dana, posebno kod rizične dece, ali u manjim količinama (zrno pirinča do 2. godine i zrno graška od 2 – 6 god,).

7. Spomnjali smo u našim tekstovima (videti dole) i moguće zamene za fluoride, ali najefikasnije je kada se sve kombinuju.