Odgovor ne bi moga da bude potpuno jednostavan jer na neki način obe tvrdnje su istinite. U osnovi, ispitivanje uticaja ishrane na zdravlje bilo koga dela organizma često daje kontradiktorne rezultate što samo zbunjuje laike. Postoje mnogobrojni individualni faktori koji mogu da utiču na reakciju pojedinca.

Kada je reč o mleku, istraživanja su pokazala da niz njegovih sastojaka deluje povoljno na pravilan razvoj, otpornost i oporavak zubnih struktura i čak sprečavaju nastnak oboljenja poput zubnog kvara, erozija zubne gleđi pa i parodontalnih oboljenja(razaranje veze zuba za kost). Pogledati detaljnije

Ali, isto tako istraživanja, kao i klnička praksa, ukazuju na povezanost mlečnog šećera sa pojavom zubnog kvara, posebno kod male dece. I sve to zavisi od uzrasta konzumenta, vremena i učestalosti unošenja, kao i kombinacije sa drugim namirnicama, posebno šećerima i rafinisanim skrobom.

Kada je reč o mlečnim proizvodima poput jogurta, sira, uvršteni su u, po zube, snažne zaštitne namirnice. Isto tako postoje i određene razlike između različitih vrsta mleka koja čovek najviše koristi poput humanog, kravljeg, ovčijeg , kozijeg i različitih formula za bebe.

Pojedini autori, posebno na internetu, osporavaju i način pripreme mleka, smatrajući da kuvanja ili pasterizacija uništava značajna hranljiva i zaštitna svojstva, dok stručni krugovi ističu da za to nema ubedljivih naučnih dokaza. Posebna priča je industriska proizvodnja mleka i dodavanje kravama antibiotika i hormona.

Na osnovu dostupnih i prihvaćenih naučnih ćinjenica Svetska Zdravstvena Organizacija je 2003 god. zvanično uvrstila mleko u grupu „potencijalno karijes rizičnih“ namirnica. Videti detaljnije  Ali mleko istovremeno pošto poseduje i moguća karijes preventivna dejstva, pa se njegova uloga nalazi negde između, u zavisnosti od okolnosti, pa bi osnovna, opšte prihvaćena, pravila za konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda bila sledeća:

1. Mleko i mlečni proizvodi su veoma korisne namirnice koje su potrebne da budu značajni deo svakodnevne ishrane, ali na umereni i izbalansirani način sa drugima.

2. Do 12. meseca se ne preporučuje konzumiranje bilo kojih drugih vrsta mleka osim majčinog i stručno adaptiranih formula zbog mogućeg razvoja alergije. To se odnosi i na sojina, kokosova, bademova i druga mleka. I pored tvrdnji da na primer magareće(užasno skupo), kozije, pa i ovčije imaju slabije alergogena svojstva, za to ne postoje ubedljivi dokazi.

3. Majčino mleko, i ostala vrste mleka pokazuju zaštitne osobine po zube kod dece, ali samo ako se uzimaju bez kobinovanja sa šećerima(zaslađivanje, keksi, griz, pahuljice i musli). U suprotnom se pojačava kariogeni potencijal takvog mešanog obroka.

4. Može biti korisno je da se posle slaktkog ili lepljivog obroka sa rastvorljivim šećerima popije mleko, ili još bolje unesu mlečni proizvodi(sir, jogurt, surutka, kefir).

5. Najbolja hrana između obroka su pre svega mlečni proizvodi, a manje mleko.

6. Unošenje mleka noću, bilo da je putem dojenja ili bočice, poništava zaštitna svojstva, posebno ako zubi nisu dovoljno očišćeni. Noću je , pogotovu kod male dece, smanjeno lučenje pljuvačke i time oslabljene odbrambene snage, koje se do druge godine u potpunosti i ne razvijaju. Ako je još zubna gleđ slabijeg kvaliteta postoji velika opasnost za razvoj ranog zubnog kvara zbog dugog zadržavanja tečnosti sa šećerima(mleko, sok i sl.). O uticaju dojenja i slabijoj otpornosti zuba pogledati u ranijim objavama navedenim na kraju.

7. Mleko i mlečni proizvodi sa dodatkom šećera(čokoladno mleko, voćni jogurti) su više kariogeni od nemodifikovanog mleka, ali novija istraživanja pokazuju da to i nije tako strašno ukoliko se koriste umereno, na primer jedan put dnevno.

8. Ukoliko se često unosi kariogena hrane(rastvorljivi šećeri i skrob), posebno između obroka, i neredovno i nepravilno peru zubi, moguća štetna dejstva mleka se pojačavaju, a zaštitni efekti neutrališu.

Detaljnija objašnjenja naučne osnove za ovakve preporuka možete da pronađete u nastavku teksta.

Mleko i mlečni proizvodi su svakako značajna i zdrava grupa namirnica jer sadrži niz hranljivih sastojaka. One predstavljaju najvažniji izvor veoma značajnog minerala kalcijuma daleko više od drugih namirnica. Jedna čaša kravljeg mleka mleka nosi oko 300 mg kalcijuma(ovčije i kozije čak i značajno više) a neophodna dnevna doze za odojče do 12 meseci iznosi 200-260 mg, za decu do 3 godine oko 1000 mg, školsku decu i tinejdžere oko 1300 mg, za odrasle oko 1000 mg, a za trudnice oko 1300 mg. Tu su zaitim i magnezijum, fosforna jedinjenja, proteini, aminokiseline, vitamini, masnoće, posebno linoleinska kiselina i dr.

Kalcijum, zajedno sa fosforom je važan za pravilnu izgradnju kostiju i zuba, gde je neophodno i prisustvo magnezijuma i vitamina D za unos iz creva u krvotok. Sve nutrijenti u mleku i mlečnim proizvodima imaju i značajni uticaj i na razvoj i održavanje imuniteta, mišića i drugih sistema u organizmu.

Kada je reč o zubima, istrazivanja su pokazala da sastojci u mleku i mlečnim proizvodima mogu da imaju značajne lokalne efekte:

1. Kalcium i fosfati su neophodni za održavanje ravnoteže na površini zubne gleđi, gde se neprekirno odigrava izvlačenje i ponovna ugradnja minerala. Ukoliko je ta ravnoteža narušena (događa se pod dejstvom kiseline iz bakterijskog zubnog plaka-videti detaljnije na kraju teksta), dolazi do slabljena i pucanja gleđi i to je osnovni mehanizam nastanka zubnog kvara.

2. Proteini iz mleka poput kazeina stvara zaštitni prekrivač na površini, pri otme i vezuju kalcijum i tako stvaraju rezervoar neophodan za oporavak mineralne strukture zubne gleđi. Isto tako oni sprečavaju vezivanje bakterija i stvaranje i sazrevanje zubno plaka. Jedinjenja kazeina(CPP-kazein piro fosfat) se izoluje iz mleka i u kombinaciji sa kalcijum i fosfatom koristi u preparatu za oporavak zubne gleđi kod nas poznat pod nazivom „Tooth Mouss!

3. Ostali proteini koje ostaju po uklanjanju kazeina kalcijuma i fosfata u pojedinim istrazivanjima su pokazala da pojedinačno mogu da sprečavaju topljenje zubne gleđi.

4. Mleko i mlečni proizvodi pokazuju sposobnost neutralisanja kiselosti na površini zuba nastale posle unošenaj šećera saharoze.

5. Korisne bakterije(probiotici) iz fermentisanih mlečnih proizvoda(jogurt, kiselo mleko, kefir) deluju na sprečavanje rasta bakterija odgovornih za razvoj karijesa.

Istraživanja su isto tako pokazala da deca i odrasle osobe koje piju više mleka imaju i značajno manje zuba obolelih od karijesa.

Mleko isto tako sadrži 4-8% mlečnog šećera, koji je hemijski vrsta disaharida(čine ga molekuli galaktoze i glukoze). On je značajno manje kariogene od belog šečera saharoze molekuli glukoze I fruktoze) koji se smatra galvnim i najveći uzročnikom zubnog kvara. Pod pojmom kariogenosti hrane se inače podrazumeva postojanje u namirnicama rastvorljivih šećera koje razlažu bakterije u zbnom plaku na površini zuba, usled čega dolazi do povećanja kiselosti(pad pH) ispod vrednosti pH od 5,5, kada se smatra da započinje topljenje(izvlačenje minerala) iz zubne gleđi. Laktoza je manje kariogena od saharoze, ali ipak poseduje određeni potencijal. Kariogenost laktoze umanjuje prisustvo gore navedenih zaštitnih faktora iz mleka poput kalcijuma, fosfora i kazeina.

Postoje različite vrste mleka i ispitivanja su pokazala da je i njihova kariogenost različita. Na primer humano mleko je više kariogeno od kravljeg, ali oba su značajno manja od saharoze. Humano mleko inače sadrži manje kalcijuma, fosfata od drugih vrsta pa je i manja njegova reminerlizaciona moć. Takva ispitivanja nisu dostupna sa kozijim i ovčijim, s tim što kozije mleko ima manje(4,1%), a ovčije više(4,9%) mlečnog šećera(laktoze) od kravljeg(4,7%). Najviše mlečnog šećera ima humano mleko(6,9%) Kariogenost formula za bebe značajno varira, dok neke dostižu čak isti stepen kao i saharoza.

Dakle, mleko može da pokazuje, i pored značajnih zaštitnih svojstava, kariogeni potencijal ukoliko je kombinovano sa fermentabilnim(rastvorljivim) ugljenim hidratima koje bakterije u zubnom plaku mogu da prerađuju(saharoza, fruktoza, glukoza, skrob), ako se duže zadržava na površini zuba i ako su otpornost zubne gleđi i odbrambene snage u usnoj duplji sniženi.

Mlečni proizvodi(sir, jogurt, kefir, surutka) su bogatiji u kalcijumu i drugim hranljivim materijama, imaju minimalna kariogena svojstva i mnogo izraženije zaštitne potencijale, pa su i preporučljiviji u zaštiti zuba posle unošenja kariogene hrane ili izmešu obroka.

Ipak, mleko i mlečni proizvodi ne mogu da neutrališu česti i obilni unos kariogenih namirnica i lošu hiijenu zuba.

Ne postoje potpuna slaganja u kojoj meri procesi termičke prerade mleka umanjuju njegova hranljiva svojstva. Zvanični stav je za sada, da i pored postojanja određenih promena u strukturi, to nema značajnijeg uticaja. Isto tako nisu pronađene razlike u, po zube zaštitnim kapacitetima, između, svežeg, pasterizovanog i obranog mleka.

Problem koji se u rzvijenim zemljama povezuje sa mlekom je industrijska proizvodnja i tretiranje, posebno krava, sa hormonima i antibioticima za koje se smatra da mogu da imaju dugoročne posledice po razvoj i zdravlje dece.

Da ne ulazimo u veoma složenu polemiku između borbe za profitom i savremene ishrane, kada je reč o štetnom uticaju industrijskog mleka(sa hormonima i antibioticima) na zube, za sada ne postoje istraživanja koja to potvrđuju.

Dobar stav u svemu, pa i ishrani, je umerenost i raznolikost namirnica koje se unose, kao i unobročenost.

Pogledati još:

Kariogenost mleka

Koja hrana izaziva a koja sprečava karijes?

Hrana korisna za zube

Dojenje i karijes kod beba i male dece