OSNOVNE PREPORUKE ZA ISHRANU KORISNU ZA ZUBE

1. Maksimalno odlagati i striktno ograničavati unos slatkiša u prvim godinama života. Idealno bi bilo da se u potpunosti izbegavaju najmanje do 2. godine

2. Uobročiti dete na najviše 5-6 obroka, tri osnovna i dve užina. Tu bi spadalo i dojenje.

3. Izbaciti noćne obroke(i noćno dojenje) posle nicanja zuba.

4. Posle zadnjeg obroka, pred spavanje, treba dobo očistiti zube i posle toga se ne unosi bilo kakva hrana i tečnosti, osim vode.

5. Između obroka izbegavati hranu koja izaziva karijes, i orjentisati se na zaštitne namirnice(pogledati detaljnije na kraju teksta).

6.  Maksimalno ograničiti hranu bogatu šećerima kao i dodatno zaslađivanje.

DETALJNIJA OBJAŠNJENJA

Bez šećera nema zubnog kvara. Bakterije koje izazivaju karijes(kariogene bakterije) se prenose u usta bebe iz spoljašnJe sredine(najčešće od najbližih ukućana, ali može kasnije i u jaslicama) u prve dve godine života. Ali, ako se ne unose često šećeri u rzaličitim oblicima, one ne mogu da se razvijaju, niti da stvaraju kiseline koje su uzrok topljenja zubne gleđi.

Nažalost šećeri ne mogu da se izbegnu. To nisu samo slatkiši, oni su svuda prisutni, pa i tamo gde ih najmanje očekujemo.

Mnogo važnije od količine šećera je UČESTALOST njihovog unošenja. Što je to čečšće, bakterije stvaraju više kiselina i one su duže u kontaktu sa površinom zuba. Na taj način se izvlači više minerala i topi zubna gleđ. Zbog toga je učestalost samih obroka jedan od najvažnijih faktora u stvaranju rizika od zubnog kvara. Bebe dobijaju zube posle 6. meseca, a upravo i pedijatri preporučuju da se tada započne sa UOBROČAVANJEM, kao i sa PREKIDANJEM NOĆNIH OBROKA.

Zatim je isto tako značajna DUŽINA zadržavanja hrane u ustima. Nije redak slučaj da se bebama, posebno ako slabije jedu, stalno unosi neka hrana, a da one tu hranu „preživaju bukvalno satima“. Na taj način se kariogene bakterije „prežderavaju“, još više umnožavaju i neprekidno produkuju štetne kiseline.

Značajno je i u kom je OBLIKU HRANA. Lepljiva hrana(a obroci u prvim godinama su često takvi) se duže zadržava na zubima.

Beba u prve dve godine isto tako nema potpno razvijene pljuvačne žlezde, koje preko pljuvačke omogućavaju čišćenje usne duplje, pa i zuba, i obezbeđuje niz odbrambenih faktora(čak i antitela) i neutralizatora kiseline(puferi) koje imaju zadatak da održavaju ravnotežu. Lučenje pljuvačke je posebno usporeno ili čak i izostaje noći, što još više omogućava agresivno dejstvo kiselina iz same hrane(npr. sokova) ili organskih kiselina nastalih kao nusprodukt prerađivanja šećera od strane bakterija. Zbog toga je noćna unošenje šećera bilo koje vrste, pa i dojenje, izuzetno kariogeno.

KONZISTENCIJA(čvrstoća) hrane je vrlo značajna za razvoj vilice i zuba. Čvršča hrana zahteva više žvakanja, koje pak podstiče razvoj kosti i vilica. Danas se smatra da je uzrok povećanog broja nepravilnosti u postavci zuba(krivi zubi), upravo nedostatak žvakanja u prvim godinama života, pa i kasnije. Čvrsta hrana isto tako bolje čisti površinu zuba . Ona sadrži manje rastvorljivih šećera, i pre svega se radi o povrću. U ranijem periodu, a posebno u primitivnim zajednicama, odmah sa pojavom prvih zuba se započinjalo sa unošenjem čvrste hrane, što je zahtevalo i intenzivno žvakanje, i zbog toga je karijes kod beba bio veoma redak.

Sva po zube štetna(kariogena) dejstva hrane i šećera u njima se još više pojačavaju, ako se ne vrši redovno ČIŠĆENJE , i to naročito pred spavanje. Što je hrana mekša i bogatija šećerima neophodno je i češće pranje zuba. Najmanje to treba da bude dva puta dnevno(ujutru i uveče), ali ako se unosi hrana bogatija šećerima više od jedan put dnevno neophodno bi bilo i češće. Zato je i važno i određivanje rizika, jer bi rizičnoj deca trebalo da se peru zube i posle svakog obroka.

Svakako da je najvažniji SASTAV HRANE. Najopasniji su jednostavni, rastvorljivi šećeri kakvi se nalaze u belom šećeru(saharoza). Zatim tu su šečeri(glukoza i fruktoza) iz meda. Kariogena je i laktoza iz mleka. Voćni šećeri su manje kariogeni, ali kod česog i dugog zadržavanja na površini zuba(npr zaostali komadići jabuke između zuba) mogu da ispoljavaju nepovoljne efekte.Prečersto unošenje(što nije uobičajeno) voća nosi opasnot od šetnog desjtva voćmih kiselina.

Unošenje izrazito kariogene hrane i jedan put dnevno predstavlja znak visokog karijes rizika i zahteva dodatnu preventivnu zaštitu. Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje da unos šećera dnevno bude maksimalno 10% od svih unesenih kalorija. Stomatolozi smatraju, s obzirom na skriveno prisustvo šećera u savremenoj industrijskoj ishrani , to bude najviše do 5%. Videti detaljnije 

Rastvorljivi skrob iz rafiniranog belog brašna takođe poseduje značajne kariogne potencijale. Pljuvačka sadrži enzime koji počinju razlaganje ovih lanaca na jednostavnije šećere koji su izrazito kariogeni. U integralnim brašnima su složeniji lanci skroba i samim time sporije rastvorljivi u ustima. Najgora je kombinacija belog šećera i belog brašna kakvu srećemo u kolačima, keksima(npr omiljena Plazma), slatkim pecivima, zašećerenom grizu ili kaši.

Veliki kariogeni potencijal imaju i sokovi, posebno fabarički koji sadrže velike količine dodatih šečera. Sveže ceđeni sokovi su manje kariogeni, ali poseduju određenu kiselost i njihovo često unošenje takođe može da bude veoma štetno za zube. Svakako da je sveže neprerađeno voće najzdravije.

Kariogene potencijale poseduje i mleko, a oni se posebno povećavaju ako je zašećereno ili ako je u kombinaciji sa skrobom(natopljen keks, pahuljice, griz, kolači i hleb i sl.). Pri tome ovakve kombinacije(dosta česte u ishrani bebe) su i značajno lepljivije i duže se zadržavaju na površini zuba.

Majčino mleko i UTICAJ DOJENJA na razvoj zubnog kvara je posebna priča, koja uvek motiviše grupu aktivistkinja da fanatično napada svaki pomen moguće povezanost. Svakodnevna stomatološka praksa, nažalost, potvrđuje da veoma često dojenje(po zahtevu), a pogotovu noćno, predstavlja ozbiljan rizični faktor. Svedoci toga su i brojni roditelji sa ove stranice.. To svakako ne znači da je majčino mleko samo po sebi štetno, mada poseduje određeni stepen kariogenosti. Svakako treba prihvatiti preporuku SZO i dojiti dete najmanje do druge godine života. Ali to isto tako ne znači da treba i preterivati. Da je dojenje jedina ishrana bila bi i veoma korisno za zube, imunitet usne duplje i razvoj vilica. Ali ono što je nepovoljno to je kombinovanje majčinog mleka sa prehranom, koja je u svremenim društvima ne zahteva žvakanje i sve je bogatija rastvorljivim ugljenim hidratima (keksi, kašice, griz, sokovi i slatkiši). Loša higijena zuba, posebno pred spavanje, kao i stečene ili urođene slabosti zubne gleđi(što se uglavnom ne može znati), dokazano čine novoiznikle zube osetljivije na dejstvo kombinacije majčinog mleka sa prehranom. Isto tako bilo kakva noćna ishrana u bilo kome uzrastu nije zdrava jer nepotrebno opterećuje digestivni sistem. Ukoliko se ne želi napustiti „dojenje po zahtevu“ više puta dnevno, neophodno je mnogo češće prati zube, praktično posle svakog obroka. Isto bi važilo i posle svakog dojenja noću(što je praktično neizvodljivo). Deca koja se često doje(a pogotovu noću), treba smatrati veoma karijes rizičnom i neophodna je i dodatna preventivna zaštita zuba, jer obično pranje sa dečjom zubnom pastom nije dovoljno. Napominjemo još jednom, ne će svako dete koje se doji često ili noću dobiti i karijes, ali roditeljima gde se to desi to znači 100%, a nismo u stanju da to predvidimo unapred. Zbog ishrane veoma bogate rastvorljivim šećerima, kod nas se to mnogo češće događa.

Rastvorljivi šećeri su nesumnjivo štetni po zdravlja, što naglašava i SZO i sva lekarska i stomatološka udruženja, zbog čega je potrebno njihovo veoma kontrolisano unošenje. Dokazano je isto tako da šećeri stvaraju zavisnost(po nekima čak i veću od heroina). Dete može da postane zavisno na slatko(ima povećanu potrebu) i ako majka u trudnoći unosi veće količine šećera. Zbog toga je veoma značajno da se u prvim godnama života maksimalno redukuje unošenje slatkiša u bilo kome obliku i dodatno zaslađivanje hrane.U kasnijim godinama, pogotov kod polaska u vrtić to je teško postići, ali stepen zavisnosti je tada značajno manji. O uticaju šećera na opšte zdravlje i stvaranju zavisnosti možete pogledati u ranijem tekstu(“Šećeri i zubni kvar”)

Pogledati još

Hrana koja izaziva i sprečava karijes  

Koji su šećeri štetni za zube

Hrana korisna za zube
 
Preterno unošenje šećera je jedan od najvećih uzročnika globalne epidemije raka:

Hlebi i peciva i zubni kvar

Mleko i zubni kvar
 

Sve ostale informacije o zdravlju zuba kod beba, dece i adolescenata možete da pronađene na našoj stranici DEČJA STOMATOLOGIJA