Po zdravlje zuba, ali i za opšte zdravlje(rizik za razvoj hrnoničnih oboljenja) opasni su tzv. SLOBODNI ŠEĆERI( još se nazivaju i rastvorljivi, dodati).  Oni pripadaju hemijskoj grupi prostih šećera(mono i disaharidi) i dodaju se hrani i napitcima od strane proizvođača, tokom kuvanja ili radi zaslađivanja. Oni su prirodno prisutni u medu, sirupima voćnim sokovima i koncentratima.

Rizični monosaharidi su glukoza, fruktoza i galaktoza, a disaharidi saharoza(beli i braon šećer), laktoza(mlečni šećera) i maltoza. Polisaharidi, pre svega skrob,  takođe mogu da budu kariogeni ukoliko su prerađeni rafiniranjem ili termičkom pripremom jer se lakše rastvaraju u usnoj duplji na kraće lance, disaharide ili monosaharide. Detaljnije

Fruktoza jeste voćni šećer, ali je u svežem voću i povrću upakovan zajedno sa vitaminima, mineralima, biljnim vlaknima, polifenolima i drugim biljnim bioaktivnim materijama, koje neutrališu oslobađanje i dejstvo slobodnih šećera. Kada je reč o suvom voću postoje određene dileme, ali poslednji stavovi su da i ono(osim kandiranog) niije ništa više kariogeno i zadržava svoja antikariogena svojstva. Detaljnije

Velike količine fruktoze mogu da budu posebno štetne po jetru. Detaljnije

Dakle nije samo saharoza opasnost po razvoj karijesa, već je podjednaka opasnost i od fruktoze koja se nalazi kao zaslađivač u mnogim tzv. prirodnim proizvodima poput

1. Kokosov šećer čini 50% glukoze i 50% saharoze, gotovo identičan sastav kao beli šećer. Vadi ga donekle inulin
   koji je dobar prebiotik(podstiče razvoj korisnih bakterija), ali to ne umnjuje njegovo kariogeno dejstvo, podizanje
   glikemije i sve druge posledice prekomerne konzumacije šećera.

      2. Javorov sirup ima sličan sastav kao i kokosov šećer, bogat je i u cinku, ali to je sve što pruža od hranljivosti.

      3. Agavin sirup sadrži i do 90% fruktoze i najnepovoljniji je zaslađivač na njenoj bazi(gori je od kukuruzne fruktoze
koja sadrži oko 55%-65% fruktoze i često se dodaje sokovima radi boljeg ukusa).

     4. Ječmeni slad(malteks) se dobija iz skroba značajnim skraćivanjem njenih lanaca, pa ga praktično čini 65% maltoze,
koja isto spada u slobodne šećere. Ne sadrži friktozu, ali su kratki lanci kariogeni. Sadrži i vlakna i vitamine, ali se isto
tako ne preporučuje u većim količinama. Manje je slatkoće od belog šećera

      5. Dekstroza(grožđani šećer) se dobija iz kukuruza i praktično se sastoji od čiste D-glukoze. Koristi se za brzo dobijanje
energije.

Dakle svi gore navedeni „fensi šećeri“ nisu ništa zdraviji od ozloglašene saharoze i predstavljaju snažne kariogene agense.

Da li uopšte postoje zdravi zaslađivači sa kojima možemo da uživamo u slatkoći, a ne plašimo se karijesa i ostalih opasnih hroničnih oboljenja?

Od prirodnih varijanti najispitivanija je grupa tzv. alkoholnih šećera. poliola, čiji su najpoznatiji predstavnici eritrol, ksilitol i sorbitol.

Svakako najznačajniji poliol, sa dokazanim nekariogenim dejstvom, a verovatno i antikariogenim efektima usled dejstva na bakterije i podsticanje procesa remineralizacije u zubnoj gleđi je brezin šećer(ksilitol).  Zbog toga se pored primene kao zaslađivač(u manjoj meri), nalazi u sastavu brojnih oralnih produkata(žvakaće gume, zubne paste, vodice za ispiranje, lakovi), i smatra se da može da bude zamena za fluoride. Detaljnije

Pojedina istraživanja ukazuju na još povoljnija svojstva ertirola kao antikariogenog sredstva, ali za sada nema nešto veću praktičnu primenu i prisutni su mogući nedostatke. Sorbitol nije kariogen(po nekima jeste minimalno), ali nema značajnije antikariogene efekte.

Sve popularniji prirodni zaslađivač(mnogo veće slatkoće od saharoze) je i stevia(dobija se iz biljke Stevia rebaudiana), Njeni glavni aktivni satojci steviosidi imaju. dokazano dejstvo kod snižavanja holesterola, regulisanja krvnog pritiska, pa i maligniteta. Nije kariogena, a njeni antikariogeni potencijali su još u fazi ispitivanja.

Postoji i čitav niz veštačkih(sintetskih) zaslađivača. Najpoznatiji su natrijum saharinat, aspartam,  Acesulfam-K, Ciklamat. Postoje kontraverzne rasprave i teorije zavere  u naučnim krugovima o mogućim štetnim efektima, pa čak i o kancerogenosti, koju industrija odlučno odbija, jer se  radi o jeftinim sirovinama. Sintetski zaslađivači nisu kariogeni, ali nemaju ni antikariogene efekte. Detaljnije

Pogledati još:

Stvaranje zavisnosti prema šećerima.

Da li su kokosov šećer, voćni šećer, agave i javorov sirup – zdraviji od belog šećera?