Najčešći izgovor roditelja za pojavu zubnog kvara kod njihovog deteta je “ima loše zube na mene(supruga)”. Iako stručni krugovi uporno negiraju značajniju ulogu nasleđa, nije bilo puno stidija koje bi podržale takav stav.

Najnovija studija(april 2019) objavljena u renomiranom časopisu  Pediatrics  nedvosmisleno je pokazala da  su spoljašnji faktori poput ishrane i razvojnih defekata na zubima mnogo važniji od genetike.

Istraživački tim iz Australije  na čelu sa dr Silvom je pratio 250 blizanačkih parova. U istraživanje su bili uključeni i jednojajčani(ista genetska matrica) i dvojajčani blizanci. Pregledi su rađeni u 24. i 36. nedelji trudnoće, a kod dece u 18. mesecu i  6-oj godini.  Praćeni su podatci o opštem zdravlju, fizičkim parametrima i ishrani. Kod trudnica i novorođenčadi  određivan je i nivo vitamina D u krvi. Pregled usta i zuba blizanaca je vršen u 6-oj godini.

Utvrđeno je prisustvo karijesa kod 32,2% šestogodišnjaka, od čega je u 24,1%  već bio u uznapredovalom obliku. Podsećamo da je na našim prostorima karijes kod šestogodišnjaka prisutan kod  85% do 90% dece.

Analiza je pokazala da ne postoji značajna razlika u zastupljenosti karijesa između jednojajčanih  i dvojajčanih blizanaca. Isto tako je utrvđeno da je kod  indentičnih blizanaca bio veći broj parova gde se karijes javljao samo kod jednog od njih. Isto je registrovano i u slučajevima uznapredovalog karijesa. Da je genetika važan faktor u sklonosti prema karijesu, zubi bi oboljevali kod oba deteta u blizanačkom paru, i postojala bi razlika između jednojajčanih i dvojajčanih parova,

Istraživanje je među najznačajnijim rizičnim faktorima istaklo npr. gojaznost majke, postojanje razvojnih defakata na zubima i nivo fluora u vodi za piće.

Gojaznost majke još u trudnoći, a i posle rođenja deteta, upućuje  na loše navike u ishrani, posebno kod unosa ugljenih hidrata i slobodnih šećera, koje se prenose i na decu. Već smo ranije pisali kako preterani unos slatkog u trudnoći, može da povećava potrebu za slatkim kod deteta. Detaljnije

Pojava razvojnih defekata na gleđi vezano je za niz oboljenja i štetnih agenasa koji deluju u periodu razvoju zuba u trudnoći i prvim mesecima posle rođenja. Tu posebnu ulogu igra i nedostatak vitamina D koji bi trebalo redovno da se kontrolišei kod trudnica i kod beba. Detaljnije

Zbog toga je i izuzetno važan prvi pregled u toku prve godine života koji ima za cilj da otkrije sve te rizike i sprovede dodatnu preventivnu zaštitu.

I sami autori ove značajne studije u svome zaključku ističu:

1. Najintenzivnije preventivne mere mora da budu usmerene na period trudnoće i prvu godinu života, kada treba da se nauče i prihvate  ključne zdrave navike, poput balansirane ishrana i pravilna i redovna oralna higijena,

2. Obaveznost organizovanog prvog pregleda odmah po nicanju prvih zubića, a najkasnije do kraja prve godine.

3. Primena fluorida od prvih dana u zaštiti zuba. Za naše uslove to bi bilo pre svega u obliku zubnih pasta. Moguće alternative fluoridima, kada su u dovoljnim količinama, mogu da budu ksilitol ili nanoapatiti.

Pogledati još:

Šta čini zube osetljivim prema karijesu

Sve što treba da znate o zubnom kvaru kod beba i male dece  

Zdravlje zuba se stvara u trudnoći  

Kako sprečiti pojavu karijesa kod beba

Hrana koja izaziva i sprečava karijes 

Da li bebe smeju da koriste zubne paste 

Manje vitamina D u trudnoći bolesniji zubi kod beba