Studija objavljena u aprilu 2019 god prva je koja ukazuje na snažnu povezanost između oralnih infekcija u detinjstvu sa razvojem ateroskleroze u  odraslom dobu. Detaljnije

Finski istraživači sa Univerziteta u Helsinkuju su 27 godina pratili iste osobe(od 1980 god do 2007 god.) od njihovog detinjstva do srednjeg doba. U startu je urađen je kompletan stomatološki pregled kod 755 dece uzrasta 6 god., 9 god, i 12 god. , zatim su ona praćena do njihovih 33, 36 i 39-te god. U kasnijim uzrastima je rađen ultrazvučni pregled vratnih(karotidnih) arterija,koji je registrovao zadebljanje  arterijskog zida usled stvaranja aterosklerotičnih naslaga. Ateroskleroza izaziva suženje krvnih sudova, a posledica toga je moždani ili srčani infarkt.

Studija je nedvosmisleno pokazala da je veći broj oralnih infekcija, bilo da su posledica karijesa ili oboljenja desni(parodontalna oboljenja) praćen većim arterosklerotičnim naslagama i samim tim  predstavljaju snažan rizični faktor za dobijanje kardio-vaskularnih oboljenja.

Naučna istraživanja snažno dokazuju da je najvažniji uzrok pojave ateroskleroze primarno „zapaljenjsko oštećenje unutrašnje površine krvnih sudova“. Ono stvara slabe tačke na kojima se talože faktori koagulacije iz krvi i sužavaju krvne sudove. Zapaljenje pomaže stres, loša ishrana(masnoće i slobodni šećeri), naravno uz neke urođene slabosti krvnih sudova. Poslednjih godina istraživanja iznose sve više neoborivih dokaza da početna, zapaljenska oštećenja na krvnim sudovima mogu da budu posledica dejstva bakterija prisustnih u krvotoku. Jedan o snažnih i neprekidnih izvora bakterija su i uznapredovala zapaljenja desni(parodontalna oboljenja, parodontpatije, parodontoza), ali i infekcija oko korena zuba posle uznapredovalog karijesa. Detaljnije

Autori studije zaključuju:

Oralne infekcije su nezavisni faktor rizika za razvoj subkliničke ateroskleroze što se potvrđuje kroz svih 27 godina praćenja. Zbog toga su prevencija i lečenje oralnih infekcija izuzetno značajni od najranijih dana. Pogledati studiju

Da se podsetimo da najnovija nacionalna studija u Srbije pokazuje da već 30 % trogodišnjaka ima zubni kvar, i da je manjw os 20 % obolelih zuba sanirano. U 6 godina stanje još mnogo nepovoljnije ( 80 % sa karijesom i 80 % ne saniranih). Još više zabrinjava ustaljena praksa čuvanja  razorenih i inficiranih mlečnih zuba u vilicama sa drenažom i antibioticima, tobože zbog čuvanja prostora i sprečavanja nepravilne postavke stalnih zamenika. Detaljnije

Trend oboljevanja se nastavlja i u periodu stalnih zuba, a tada ozbiljno počinju i parodontalne bolesti(oboljenja desni) koje zahvataju skoro svaku osobu i vrlo retko se leče.  Bakterije iz obolelih desni se šire po krvotoku i mogu da utiču na razvoj i drugih oboljenja bolesti poput oboljenja zglobova, dijabetesa, pa čak i malignih oboljenja. Detaljnije

Isto tako je utvrđeno da oboljenja zuba u ranom detijstvu mgu da utiču i na razoj mozga i kognitivne osovine deteta. Detaljnije

Dakle, oboljenja zuba imaju mnogo veći opštezdravstveni značaj od same krezubosti i estetike. Zaključak je nedvosmislen u kome pravcu bi trebalo da budu usmereni svi  dalji napori stomatološke zaštite i kada je neophodno da se sa njom iontenzivno započne.

Pogledati još:

Posledica oboljevanja zuba kod male dece  

Nelečeni karijes u ranom detinjstvu utiče na razvoj mozga i kognitivne sposobnosti kod deteta

Oboljenja desni i opšte zdravlje

Najčešće stručne greške u dečijoj stomatologiji

Bukvar zdravih zuba kod dece