Da li bebe smeju da koriste zubne paste

 

 

Pitanje:
Molim  vas da mi kazete od kada treba da koristim zubne paste i koju  za moju bebicu od  18 meseci Ona već ima 10 zuba.  Do sada sam dobijala informacije i čitala na više mesta da do druge godine nisu potrebne zubne paste.

* * *

Poražavajuća statistika

Preko 30% % trogodišnjaka u Srbiji već ima zubni kvar!!!
40% roditelja ne pere svaki dan svoje zube
40 % roditelja bebama do treće  godine redovno pere zube dva puta dnevnp
59% roditelja započinje redovno pranje zuba kod svoje dece tek posle druge godine
37 % roditelja redovno koristi pastu sa fluoridima  kod dece do tri godine

 

Kada je reč o oralnoj hiijeni najmlađih,  roditelji, zaista, dobijaju često zbunjujuće i kontradiktorne informacije, tako da nije ni čudo da se ona vrlo slabo i nepravilno sprovodi.

Kao što smo uvek naglašavali, i kako su stomatolozi uvek učeni, sa pranjem zuba se započinje odmah po njihovom nicanju. Usta i jezik  je potrebno povremeno čistiti i pre pojave zuba. Sve ostalo je pogrešno. Detaljnije 

 

Nije tačna informacija da dete ne treba da koristi zubne paste pre druge godine života!!!

 

Zubna pasta nema samo kozmetsku ulogu ili da sa svojim ukusom pranje zuba bebi učini prijatnim. Ona mora i aktivno da deluje na  procese  remineralizacije(vraćanja minerala) u zubnu gleđ  koju napadaju kiseline stvorene od strane bakterija iz oralnog biofilma(zubni plak) u prisustvu slobodnih šećera. Detaljnije o nastanku zubnog kvara 

Pošto novija ispitivanja na našim prostorima upučuju, da 13% (u Banja Luci čak 35% ) dece već do druge godine dobija  vidljive znake karijesa, a da je oko 30% trogodišnjaka zahvaćeno, očigledna je neophodna  valjana zaštite. Obično pranje zuba, bez paste, pa čak i da je idealno, nije dovoljno u neutralisanju mnogobrojnih rizičnih faktora.  Detaljnije o rizičnim faktorima je izneseno na kraju teksta.

Neutralisanje agresivnog dejstva slobodnih šećera, koji  dominiraju u ishrani naših beba, ne može da izvrši bilo koja pasta. Dokazani aktivni sastojci sa preventivnim dejstvom su flioridi(soli fluora), ksilitol i nanoapatiti.

 

Fluoridi

Fluoridi su najprovereniji antikariogeni agensi, ali da bi bili efikasni, mora da se nalaze u dovoljnoj količini. Minimum iznosi 1000 ppm(jedan na milioniti deo) ili 0,1% deo. Problem nastaje što mala deca gutaju zubnu pastu,  pa kod većih količina paste(preko pola ili cele glave četkice) sa 1000 ppm  fluorida u sebi, moze da dođe do poremećaja u razvoju zubne gleđi stalnih zuba. On se ispoljava u  prebojavanju(fluoroza). Zbog toga  zubne paste za decu sadrže od 500-700 ppm fluorida. To pokazalo nedovoljnim za rizičnu decu, zbog čega se i beleži porast karijesa ranog detinjstva.  Problem  se danas rešava sa manjim nanošenjem paste koja sadrži 1000 ppm fluorida.

Kod  rizične dece do 2 godine pasta se nanosi u količini zrna pirinča ili jedne tračice(razmaza), a od 2-6 godina u veličini zrna graška(slika 1.)

 

Slika 1. Količina paste sa 1000 ppm fluorida za različite uzraste

Kod dece koja ne pokazuju znake rizika, što je izuzetno retko za naše sredine(prema nekim istraživanjima tu bi spadalo samo  ), moglo bi do druge godine da se koristi i zubna pasta sa 500 ppm u količini zrna graška.

Ako dete spada u rizičnu grupu(posebno česti i noćni unos slobodnih šećera, ili postojanje razvojnih nepravilnosti zubne gleđi) nije dovoljno oslanjati se samo na zubnu pastu. Neophodno je da i stomatolog pruži dodatnu profesionalnu zaštitu i sprovodi češće kontrole.

 

Zamena za fluoride

Zbog agresivnih, neargumentovanih kampanja preko interneta, postoji otpor određenog  broja roditelja, pa čak i samih stomatologa prema fluoru u zbnim pastam. Detaljnije

Preporuke, poput korišćenja sode bikarbone ili raznih formulacija tzv. „prirodnih pasti“ na biljnoj bazi, bez fluorida(često sadrže i mnogo „štetnije sastojke“) je nestručan i riskantan potez, jer  takvo dete ima veliku mogučnost da dobije zubni kvar.

Naučni dokazi za neutralisanje štetnog dejstva slobodnih šećera za sada postoje još za agense poput ksilitola i nanoapatita.  Oni bi eventualno( još nema dovoljno kliničkih studija) mogli da zamene fluoride u zubnim pastama, ali samo ako se nalaze u dovoljnim količinama. Za ksilitol to iznosi najmanje 10%(uglavnom se u dekleraciji sastava nalazi na jednom od prvih četri mesta), a za nanoapatite još nema tačno utrvđenih doza(uglavnom da su više od 1%).

Pored kvalitetne, aktivne zubne paste, važno je da se zubi dobro operu, najmanje dva puta dnevno i da se ne ispiraju najmanje 30 minuta, a najbolje uopšte.
Detaljnije 

 

Faktori rizika

Osnovni rizik za razvoj karijesa kod malog deteta je unos slobodnih šećera!!! Detaljnije

Bez njih ne bi ni dolazilo do oboljenja. Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se dodati(slobodni) šećeri ne unose najmanje do 18 meseci!!! Na žalost kod nas skoro 50% beba već u prvoj godini dobija slatkiše, a u drugoj to je i više od 80%. Nisu samo slatkiši izvori šećera, tu spadaju i sokići, keksi(čuveni plazma ikona hrane za bebe), kašice pa i mleko. Bilo koja nočna ishrana, pa i dojenje je takođe mogući izvor oštećenja. Za zdravlje zuba nije bitna količina slobodnih šećera koja se unosi, već učestalost i vreme unosa. Visok rizik predstavlja preko 6 unosa hrane kao i više od 2 kariogena obroka

Šećere prerađuju posebne, štetne ” tzv. kariogene bakterije”. One se u prisustvu šećera i razmnožavaju i potiskuju druge korisne. Bakterije dolaze u usta bebe iz okruženja u privih 18 meseci(majka, članovi porodice). Ako ih oni imaju više lakše će i brže naseliti. Rizik je prema tome i loša oralna higijena roditelja i ukućana, obolei zubi. Bakterije se neutrališu tako što se zubni plak u kome žive redovno i pravilno uklanja(pranje zuba).

Sledeća grupa rizika je vezana za osetljivu zubnu gleđ,  koja   toku razvoja nije dovoljno dobro mineralizovana. Ona može da ima vidljive defekte(mrlje i udubljenja), ali i da je na izgled normalna. Uzroci mogu da budu u trudnoći ili u prvim mesecima psole rođenja. Tu su na primer nedostatak vitamina(posebni D i A), oboljenja majke i lekovi koje unosi u trudnoči, aktivno i pasivno pušenja, stres majke, preveremeni porođaji, mala težina,  oboljenja deteta, antibiotici i dr.

Osnovno pravilo savremene preventivne stomatologije je ODREĐIVANJE RIZIKA ODMAH PO NICANJU PRVIH ZUBA ili najkasnije do kraja prve godine!!!

Detaljnije o karijes riziku 

 

Zaključak:

 1. Pedijatar mora da uputi roditelje na prvi stomatološki pregled odmah po nicanju zuba, a najkasnije u toku prve godine. Pedijatar bi inače trebao da obuči roditelje kako da čiste usnu duplju i pre nicanja zuba.

2. Osnova prvog stomatološkog pregleda bi trebalo da bude određivanje rizika i propisivanje preventivnivnih mera na osnovu njega.

3. Na prvom pregledu stomatolog bi trebao da direktno pokaze i obuči roditelje kako da peru zube, kakvu četkicu da koriste i koju zubnu pastu.

4. Potpuno su pogrešne tvrdnje da deca ne treba da koriste zubne paste do 2-3 godine, da koriste sodu bikarbonu i slično. Pasta se koristi na osnovu rizika. Dečje zubne paste(sa malo aktivnih materija poput fluora, ksilitola ili nanaopatita) nisu efikasne u prevenciji kod rizične dece.

5. Ukoliko iz nekih(uglavnom neosnovanih predrasuda) rpditelji ne žele da se koriste paste sa dovoljnom količinom fluora, onda to moraju da budu efikasne zamene(dovoljne količine ksilitola ili nanoapatita). Najefikasnije je kada su kombinovane sve tri aktivne materije zajedno. Tzv “prirodne paste” nemaju nikakvo desjtvo i ne mogu da spreče karijes kod rizične dece.

6. Besmisleno je i krajnje nekorisno da se maloj deci(sve do 6-7 godine) prepusti da sama peru zube. Njih moraju prati roditelji, a deca samo da se igraju.

7. Po nicanju svih zuba(i bočnih) potrebno je početi i sa čišćenjem međuzubnih prostora.

8. Prečest unos slobodnih šećera(više od 2-3 puta dnevno) ne može da se neutrališe samo sa pranjem i aktivnom pastom već su neophodne i dodatne profesionalna zaštitne mere.

 

Pogledati još:

Sve što treba znati o karijesu kod beba i male dece

Kako se peru zubi?

Šta treba znati o zubnim pastama  

Soda bikarbona ne štiti zube od karijesa

Koje zubne paste smeju da koriste predškolska deca

Prevenciji zubnog kvara kod male dece

Pišite nam na:

Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović

Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović