Hrana korisna za zube

Za zube je korisna hrana koja ima sledeća svojstava

  • sadrži dosta minerala neophodnih za obnavljanje zubne gleđi(remineralizacija),
  • sadrži materije koje deluju na bakterije u zubnom plaku ili pomažu proces remineralizacije i
  • podstiče žvakanje i lučenje pljuvačke.

A šta je što bi bilo korisno da se unosi?

 

1.Najkorisnije

Sir(posebno stariji), kikiriki i drugi orašasti plodovi(orah, badem, brazilski orah i sl.)- bogati su sa kalcijumom, fosforom, magnezijumom, koji učestvuju u ugradnji minerala u zubnu gleđ.  Koštunjavi plodovi su bogati sa organskim jedinjenjima polifenolima, koja deluju na bakterije. Dobro bi bilo da se koriste posle unošenja  kariogene hrane jer mogu da neutrališu njeno dejstvo.

Štetno dejstvo tzv. fitinske kiseline iz plodova i žitaricama(videti kasnije i za mahunarke) je prenaduvano. Detaljnije 

Ovde spadaju i ostali mlečni proizvodi  (nezaslađen jogurt, kefir, surutka). Nezaslađeno mleko, u zavisnosti od načina konzumiranja i kombinacija sa drugom hranom, može da bude i korisno i štetno(tekst na kraju). Mleko i mlečni proizvodi sa ugljenim hidratima(npr pahuljice, griz, hleb) pojačava kariogeno dejstvo, ali ako se uzima posle ugljenih hidrata, deluje neutrališuće. Detaljnije

Čokoladno mleko ima šećere, pa se može smatrati više štetnim. Isto se može reći i za voće jogurte.

 

2. Svaka žilava vlaknasta hrana koja zahteva snažno žvakanje- podstiče lučenje pljuvačke, a ona čisti, štiti i opravlja površinu zuba. Dobar izvor vlaknaste hrane su urme i smokve, i sveže banane i sirovo povrće.

Kokice zbog svoje žilavosti, ali i prisustva zaštitnih materija, takođe bi mogle da se uvrste u, po zube korisne  namirnice. Detaljnije

 

3. Zeleni i crni čaj bez šećera i meda-sadrže polifenole, koji deluju na bakterije, ali  i značajnu količinu prirodnih fluoride.

 

5. Brusnice, suvo grožđe, kokosovo ulje. Isto sadrže polifenole i imaju antimikrobno, ali i blago remineralizaciono dejstvo.

 

6. Sirovo povrće i voće u celosti, ili kao sveže ceđeni sok(šargarepa, krastavac, kruške, lubenica, rotkvice, cvekla, sok od pšenične i drugih trava i sl.). Pojedino voće, kod preterano čestog unosa, može da budu uzrok zubnih erozija(nekarioznog topljenje gleđi zuba). Jabuke se takodje ne mogu smatrat idealnom zaštitnom hranom. Umerenost i mere opreza kod konzumacije su neophodne, ali nikako izbegavanje unosa. Detaljnije o voću i zdravlju zuba 

 

7. Krstašice, laguminoze(mahunarke), klice i zrnevlje(npr. kupus, brokoli, karfiol, prokelj, pasulj, grašak i sl.)- bogati su izvor vitamina i minerala. Pitanje mogućeg štetnog dejstva fitinske kiseline je detaljno objašnjeno na kraju.

 

8. Kakao je definitivno veoma koristan zbog prisustva polifenola Tiobromina,  i ako bi se on izolovano žvakao, imao bi preventivne efekte. Postoje ćak i zubne paste od kakaa. Detljnije

Dobra kombinacija bi bila napitak od kakaa sa ksilitolom, posebno između obroka.

Kada je reč o čokoladama, važna  je  koncentracija kakaa i šta preovlađuje od ostalih sastojaka, posebno šećera. U mlečnim čokoladama dominiraju slobodni šećeri, i ona je definitivno štetna. Najgore su kombinacije brašna i šećera sa čokoladnim prelivima gde je prisustvo kakaa simbolično.

Crna čokolada sa većim procentom kakaa imaju niz korisnih sastojaka i smatra se da polifenoli neutrališu dejstvo šećera, i prema današnjim saznanjima nema štetnog dejstva, ali o preventivnim efektima su neophodni i čvršći dokazi.

 

9. Vino takođe sadrži polifenole koji imaju pozitivne efekte po zube

 

Zaštitne namirnice su najpogodnije za unos između obroka!
Namirnice koje sadrže slobodne šećere trebalo bi ograničiti uz glavne obroke.

 

Pogledati još:

Da li je mleko zdravo ili štetno za zube?

Da li je hleb štetan po zube

Da li bademi i žitarice kvare zuba(tajne fitinske kiseline)

Kikiriki i zubi

Da li su kokice zdrave za zube?

Hrana štetna za zube

Nije važno šta nego koliko često

Voćni sokovi i zdravlje zuba

Pišite nam na:

Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović

Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović