Voće je najznačajniji izvor vitamina, biljnih vlakana i minerala. Ono je bogato u šećerima, ali oni su u vezanom obliku i kao takvi manje rastvorljivi i dostupni bakterijama u zubnom plaku. Voće sadrži i brojne biljna jedinjenja, poznata pod nazivom polifenoli, koja imaju snažnu sposobnost neutralizacije mikroorganizama i usporavanja razvoja biofilma(plaka).

Postoje kontraverzna razmišljanja u kojoj meri voće može da utiče na zube, od karijes zaštitnog sastojka, do potencijalno opasnog kariogenog dejstva. Pojedina istraživanja arheoloških nalazišta u svetu, komplikuju situaciju sa zaključcima da su praistorijska plemena koja su se pretežno prehranjivala sakupljanjem plodova imala i više karijesa. Inače karijes se u istoriji civilizacije značajno povećao kada su naši pretci počeli intenzivno da se bave poljoprivredom..

Najnovija istraživanja pak ukazuju da osobe koje optimalno unose voćne obroke, pored opšteg zdravlja, generalno imaju i zdravije zube.

Voće nije kariogeno, jer se šećer sporije oslobađa, a zbog prisustva polifenola  ima i karijes inhibitorna dejstva.

Ipak voće sadrži potencijalnu opasnost; ako se unosi veoma često(više puta dnevno) i u većim količinama, može  dovesti do  topljenja zubne gleđi(erozija) zbog svoje kiselosti. Na tabeli 1. prikazan je spisak najkiselijeg voća. Visina Ph ispod koga može da započne topljenje gleđi je oko 5,5. Ukoliko je kiselost duže prisutna, i često se ponavlja, skidaju se površinski slojevi zuba, i  mogu da nastanu  i vidljivi defekti. To je posebno izraženo ukoliko se voće unosi u tečnoj formi(sokovi) i pogotovu ako su oni začinjeni i sa dodatcima šećera. Detaljnije

Tabela 1. Najkiselije voće prema podatcima američke agencije za
hranu i lekove(FDA) izraženo u Ph vrednosti

Kako sprečiti gleđne erozije

Unos voća kao i povrća je sastavni deo zdrave, izbalansirane ishrane i nikako ga ne treba izbegavati, ali kao i u svemu, najvažnija je umerenost i poštovanje mera opreza:

Najkiselije voće ne treba često unositi(npr. 5-6 denvno) i zadržavati duže vreme u ustima(npr. sisanje limuna).

• Kod konzumacije sokova(posebno fabričkih i gaziranih), poželjnije je da se to radi preko slamčice, čime se izbegava direktni kontakt sa zubima.
• Poželjno je posle unosa voća i sokova isprati usta sa vodom, još bolje  sa nekim remineralizacionim rastvorom koji sadrže floride, ksilitol ili nanoapatite.
• Nikako ne treba prati zube najmanje 30 minuta, posle unosa bilo koje kisele hrane, jer to je vreme neophodno da se zubna gleđ oporavi.
• Dobro je posle konzumacije kisele hrane, pa i voća, uneti zaštitne namirnice koje neutrališu kiselost, podstiču lučenje pljuvačke i predstavljaju izvor kalcijuma i fosfata za oporavak(remineralizaciju) gleđi. To su na primer sir, jogurt, koštunjavi plodovi.
• Redovno i pravilno pranje zuba sa odgovarajućom pastom za zube koja sadrži dovoljno fluorida i/ili ksilitola i nanoapatita.

Suvo voće i zubni kvar

Do skora se suvo voće smtralo veoma kariogenim, jer sa gubitkom vode dolazi do pojačane koncentracije šećera u njima.

To nije apsolutno tačno jer se smanjuje i veličina samog ploda, a i ti šećeri su tkodje vezani i nemaju štetne osobine slobodnih šećera. Isto tako najnovija israživanja ne potrvđuju, široko zastupljenu teoriju, da je suvo voće lepljivije i da zato treba izbegavati njegov unos između obroka(kao užina). Za suvo grožđe i brusnice, urme, pa i smokve je pronađeno da su veoma bogati u polifenolima koji mogu da imaju može prevetivne potencijale u borbi sa karijemom i oboljenjima desni.

Zbog toga ne treba izbegavati ni ove , veoma korisne namirnice, posebno bogate u neophodnim biljnim vlaknima, ali naravno u umerenim količinama i sa neophodnom zaštitom zuba, najbolje na osnovu ličnog rizika.

Važno!!!

Ipak, ovo se odnosi samo na prirodno sušeno voće poput urmi, smokvi, šljiva, suvog grožđa, kajsija, breskvi, jabuka, kruški i ribizla.

Ukoliko se suvom voću dodaju šećeri onda preovlađuje kariogena komponenta.

Oni mogu da budu natopljeni, uglavnom voćnim šećerom fruktozom) pod osmotskim pritiskom i sušeni na 60°C (“infused dried fruit”). Najčešće se radi sa borovnicama, brusnicama, višnjama, jagodama i mangom.

Kandirano voće se dobija specijalnim  procesom u  kome se  zamenjuje većina voćne vlaga koncentrovanim rastvorom šećera. Najčešće se tako pripremaju papaja i ananas.

U ovu grupu bi spadali i rafinirane voćne grickalice gde se  komadići voća,voćnog pirea, koncentrovanog soka mešaju sa drugim sastojcima na bazi skroba i šećera

Pogledati još

Uticaj hrane na zdravlje zuba i usne duplje

Hrana koja izaziva i sprečava karijes  

Hrana i oboljenja desni 

Hrana koja izaziva topljenje zubne gleđi(erozije)