Zašto su zubi naše dece bolesni?

Veći više puta smo isticali kada je reč o zdravlju zuba da se nalazimo u donjem delu evropske liste. Dok je prosečan broj obolelih zuba po detetu uzrasta 12 godina u razvijenim zemljama ispod 2 (Slovenija npr. 1,8), u ostalim zemljama bivše SFRJ se kreće iznad 4 pa u nekim oblastima prelazi i 5. (Slika 1.) Detaljnije

Slika 1. Zastupljenost zubnog kvara kod dece uzrasta 12-godina, izražena u prosečnom broju
obolelih zuba(sa karijesom, plombom ili su izvađeni zbog karijesa). Prikazano je stanje
zabeleženo u SFRJ 1986 god. i danas i upoređeno sa razvijenim zemljama i
istočnoevropskim zemljama

U svetu preko 60% dece u istom uzrastu(12 godina), nema ni jedan oboleo, plombiran ili izvađen stalni zub, dok je kod nas jedva preko 10%.Kada je reč o mlečnim zubima stanje je još više poržavajuće. (Slika 2.) Pri tome u Srbiji se nalazi šest stomatoloških fakulteta. Detaljnije

Slika 2. Osnovni podatci o stanju zdravlja zuba u Srbiji, kao i zastupljenost dece bez i jednog
obolelog zuba u rzališitim uzrastima

Nažalost, nezavidna je situacija i u drugim oblastima zdravlja(tumori, oboljenja srca i krvnih sudova, dijabetes i sl.) što sve upućuje na veoma nizak nivo zdravstvene kulture i slabo organizovane preventivne zdravstvene službe.

Zašto su zubi naše dece tako bolesni?

1. LOŠA HIGIJENA

Poražavajuće su ankete iz gotovo svih država okruženja. Deca NE PERU ZUBE jer nemaju od koga to da nauče. Preko 50% odraslih osoba neredovno održava higijenu, pri čemu su muškarci mnogo nemarniji. Izveštaju instituta za javno zdravlje u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj

Ukoliko se veliki broj osoba izkašnjava da neredovno ili uopšte ne odžava higijenu usta i zuba, veliko je pitanje da li i ostatak to radi kako treba.

Pravilno održavanje higijene zuba podrazumeva najmanje dva puta dnevno detaljno čišćenje svih površina sa zubnom pastom sa fluorom(eventualno ksilitolom ili nanoapatitima). Zubna pasta se mora zadržati dovoljno dugo na površini zuba kako bi fluor mogao da ispolji svoje efekte remineralizacije(vraćanje izvučenih minerala). Za to je potrebno najmanje 3 minuta, ali se danas preporučuje i da se posle pranja zuba uopšte ne ispiraju usta. Detaljnije

U vreme ekonomske krize “nepristojno je čak i pričati” o kvalitetnoj četkici i njenom menjanju najduže posle 3 meseca, jer to ispada glavni razlog, bez obzira što novca ima za frizere, kozmetičare, mobilne telefone i sve ostalo što čini savremenu potrošačku civilizaciju.

Kada je reč o redovnom čišćenju površina između zuba pomoću konca ili specijalnih četkica situacija bi bila još poraznija kada bi je istraživali. Oralna higijena “prema ličnom riziku” je je još uvek “špansko selo” na našim prostorima.

2. NEPRAVILNA ISHRANA

Nepravilna ishrana je velikim delom odgovorna za najteže bolesti od kojih se masovno oboljeva i umire na našim prostorima(infarkt, šlog, šečerna bolest, tumori). Ako većina naroda jedva preživljava u surovom tajkunskom kapitalizmu, ako je i ovakva nezdrava hrana preskupa, u kojoj meri je moguće insistirati na zdravoj ishrani. Problem je što se i onaj imućniji sloj drži „nezdrave tradicije“. Detaljnije

Kada je reč o oboljenjima zuba, prvenstveno karijesu, način savremene „brze“ ishrane je izuzetno pogodan za razvoj oboljenja. Unos sobodnih šećera(ugljenih hidrata) u bilo kome obliku pogoduje stvaranju zubnog plaka, da ih bakterije koriste za stvaranje životne energije, a kao nusprodukt se oslobađaju kisleine koje oštećuju zube. Štetni ugljeni hidrati nisu samo slatkiši, već su to i sokovi, ponekada i hleb, testenine i peciva(nažalost najčešće konzumirana od strane naše dece), grickalice i sl. I nije bitna količina koja se unosi već KOLIKO ČESTO SE UNOSE. Detaljnije

Iako nema preciznih istraživanja, većina naše dece ima preko 6 unosa hrane dnevno(a preporučeni je 5). I to su pre svega ugljeni hidrati u obliku peciva, grickalica i slatkiša, potpomognuti fabričkim sokovima i gaziranim napitcima. Pekare kao najprofitabilnije uslužne delatnosti niču poput pečurki i ne bez razloga najčešće oko škola. A ni jelovnici predškolskih ustanova i užine u školama(ako ih uopšte ima) ne bi mogli da se uvrste u “nekariogenu hranu”. Detaljnije

Nažalost i u kućnoj atmosferi, između obroka to su uglavnom štetni ugljeni hidrati, a trebalo bi da budu mlečni proizvodi(ali ne i mleko), sveže voće i povrće i koštunjavi plodovi(bademi, orasi i sl) koji deluju zaštitno na površini zuba. Detaljnije

Poražavajući su rezultati skorašnje ankete(2018 god.) koju je na preko 2000 mama sproveo poznati srpski portal Bebac. Ona je pokazala da do prve godine svaka druga beba već uveliko koristi slatkiše, a u drugoj godini i 80%, a preporuka je da najmanje do 18 meseci ne bude kontakta sa slobodnim šećerima, zbog stvaranja zavisnosti i niza zdravstvenih problema koje izazivaju. Detaljnije

Koja hrana izaziva a kojsa sprečava karijes (kliknuti)

3. GRAĐANI NISU DOVOLJNOUPOZNATI SA PRINCIPIMA ZDRAVLJA I MOGUĆNOSTIMA PREVENCIJE

Nivo zdravstvene svesti u razvijenim zemljama je veoma podignut, građani su dobro upoznati sa mogućnostima preventivne stomatologije, znaju tačno šta mogu i treba da dobiju od države i od stomatologa i na tome insistiraju. To nije došlo samo po sebi, već je posledica decenijama sistematski sprovođenih programa. Zdravlje zuba je veoma značajan kriterijum za prihvatanja pojedinca u zajednicu. Ali isto tako građani koji ne poštuju programske mere (npr ne dovode decu na redovne preglede) bivaju kažnjeni i uskraćeni zdravstvenog osiguranja. Detaljnije

Ni naši stomatolozi na terenu, ali ni odgovorni u državi nisu upoznati sa mogućnostima i dostignućima preventivne stomatologije u svetu! Ali su zato i previše dobro obavešteni o vrhunskim tehnologijama za “krpljenje i nadoknadu” razorenih i izgubljenih zuba(implanti, estetski materijali, belenje zuba) koje ne doprinose poboljšanju zdravlja nacije i koje su i većini stanovništva finansijski nedostupni. Detaljnije

Građani kod nas još uvek veruju da zdravlje zuba(ovde ne mislimo na lečenje kada se bolest već razvije) zavisi od stomatologa i da su zubi bolesniji jer se stomatološke usluge moraju plaćati. I u vreme kada je sve bilo besplatno, zdravlje naših zuba je bilo među najgorima u Evropi. U tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj i Japanu je stanje zuba isto bilo veoma loše (u odnosu na druge zapadne zemlje) jer su sve usluge bile besplatne (plombe, proteze i sl). Kada je to ukinuto(zbog ekonomske krize 80-tih godina prošloga veka), ali se organizovano pristupilo promociji i finansiranju preventive, vrlo brzo se dostigao nivo ostalih zemalja.

Stomatolozi, samo sa otkrivanjem i lečenjem oboljenja, NE MOGU DA POBOLJŠAJU ZDRAVLJE ZAJEDNICE. To je stvar širih, kontinuiranih i strogo kontrolisanih programa u kojima su oni jedna(ali ne i jedina) od značajnih karika. Taj deo priče ne postoji na našim prostorima, a građani nisu ni upoznati „u kome grmu leži zec“.

4. NEPOSTOJANJE ZDRAVSTVENOG SISTEMA ORJENTISANOG PREMA ZDRAVLJU

Nisu krivi građani što su nemarni kada je reč o zdravlju uopšte, pa i zdravlju zuba. U razvijenim zemljama nisu genetski zdravstveno kulturniji, već ih je društvo sistemski i organizovano „vaspitavalo“. I to nije rađeno iz humanih razloga koliko iz čiste ekonomije. Više bolesti- veći troškovi lečenja, više odsustvovanja sa posla, veći troškovi društva uz nezadovoljstvo građana. Preventiva je mnogo jeftinija i donosi zadovoljnije birače.

I u vreme socijalizma država se samo deklerativno zalagale za unapređenje zdravlja, postojali su programi akcije i „besplatno zdravstvo“. Ipak i u to vreme Zapad je imao bolju zdravstvenu situaciju od zemalja „istočnog bloka“ i naše SFRJ. Mi smo ulagali orgomna sredstva u „besplatnu stomatologiju“, ali nije postojao sistem kontrole i praćenja sprovođenja programa, sve je bilo kratkog daha, pa je javašluk kompromitovao “spisak lepih želja”. Nažalost, sa današje tačke, i to je bilo zlatno vreme(Slovenija je već tada postizala primerne rezultate), jer danas smo i bez toga i rezultati su očigledni- katastofalno stanje zdravlja zuba.

Uvođenjem neoliberalnog kapitalizma, ukinuto je finansiranje stomatološkog lečenja za odrasle, a zadržano kod dece. Ipak takav drastični korak nije bio praćen i pojačanom promocijom zdravlja u koji bi se uključili i struka i svi državni sektori i koji bi imao za cilj da promeni gore navedene stavove i potencira peventivnu zaštitu. Čak je došlo i do redukovanja preventivnih usluga(ukidanje školskih ambulanti, sužavanje obaveznog zalivanja fisura i sl.). Zbog toga građane i nisu upoznati dovoljnoj meri(lli bolje reći nisu uopšte), da PLOMBIRANJE, IMPLANTI, PROTETIKA, BELENJE ZUBA NE ZAUSTAVLJA KARIJES I OBOLJENJA DESNI.

I zato na terenu imamo stomatologa koji još uvek ne prihvataju značaj mlečnih zuba, ranih preventivnih mera i ne poznaju metode lečenja ranog karijesa. Većina ih ne sprovodi jer to niko ne traži od njih, a u hiperpordukciji kadra na 6 fakulteta, i neorganizovanoj privatnoj praksi moraju da se bore za preživljavanje(izuzimajući nekoliko elitnih ordinacija na osnovu koji se stvara lažna slika o „zubarima koji se ubijaju od para“). Ne postoje strategija razvoja, obavezujući protokoli i sistem suštinske kontrole(to svakako nije beskonačna formalna papriologija propisana od fondova).

U Srbiji je uveden sistem kapitacije u stomatologiji koji ne postoji nigde u svetu i koji je leglo javašluka, lažnog upisivanja preventivnih usluga. Nikome ne pada napamet da kao kriterijum vrednovanja rada u zdravstvu bude nivo zdravlja.

Zašto ljudi ne peru zube?

Zato što ih niko ne uči tome, sistematski i svakodnevno! Zato što zdravlje usta nije postavljeno kao jedan od osnovnih socijalnih kriterijuma! Narod je lišen besplatnog lečenja, a ništa nije preduzeto da se organizovano nauči kako da smanji troškove tog lečenja. To ne može da uradi pojedinac već samo država. I to je proces koji traje godinama. Stomatologija je prepuštena nekontroisanom tržištu, a da sistem(zdravstvo, prosveta, mediji) nije naučio građane da za zdravlje zuba, ali i celoklupnog tela nisu odgovorni samo lekari. Oni su tu da pomognu kod pojave bolesti, što je često skupo i nedovoljno efikasno. Oboljenja su posledica loših navika na koje mogu jedino sami da utiču. Ali se ne može svaljivati krivica na pacijente što se to ne događa. Zna se gde je prava adresa!!!

Loše navike su posledica niza socijano-ekonomsko-političkih faktora koji određuju način života. Jedino njihovom promenom može se očekivati i poboljšanje zdravlja i to je zadatak zajednice u sklopu obezbeđenja opšteg standarda i blagostanja. Politika i zdravstvena struka treba da se bore prevenstveno za stvaranje zdravih okruženja.

Dokle se to ne dogodi građani moraju da se samoobrazuju(bar za to ima sada puno mogućnosti) i da od svojih stomatologa pre svega zahtevaju zdravlje!!! Detaljnije