Šećeri glavni neprijatelj zuba
Šećeri omogućavaju dominaciju štetnih bakterija u zubnom plaku. Takav plak se čvršće vezuje za površinu zuba, u njemu se stavraju kiseline(preradom šećera) koje dodvode do karijesa, a predstavlja i podlogu u kojoj će se dalje nagomilavati bakterije izazivači oboljenja desni(parodontalna oboljenja).
Opasni su tzv. SLOBODNI ŠEĆERI( rastvorljivi, dodati). Oni pripadaju hemijskoj grupi prostih šećera(mono i disaharidi) i dodaju se hrani i napitcima od strane proizvođača, tokom kuvanja ili radi zaslađivanja. Ovde spadaju i šečeri prirodno prisutni u medu, sirupima voćnim sokovima i koncentratima.(slika 1.)
Slika 1. Vrste slobodnih šećera
Za razliku od slobodnih šećera postoje i PRIRODNI ŠEČERI(vezani) koji se nalaze u ćelijama žitarica, voća i povrća, kao i u mleku i mlečnim produktima. Izuzimajući mleko kod beba, ne utiču značajnije na razvoj bolesti zuba, ali i drugih hroničnih oboljenja(videti kasnije) jer su spojeni sa vodom, bljnim vlaknima, kalcijum i fosfatima i zaštitnim jedinjnjima poput polifenola.(slika 2.)
Slika 2. Prirodni i slobodni(rastvorljivi, dodati) šećeri
Slobodni šećeri nisu samo opasni po zube, već su i značajni rizični faktor za razvoj najrasprostranjenijih oboljenja današnjice poput:
-šećerne bolesti
Složeni ugljeni hidrat skrob koji se nalazi u žitaricama i povrću, u svome integralnom obliku ne poseduje kariogena svojstva jer se slabo rastvara u ustima. Ali, današnji prerađeni oblici, i kuvane forme(belo brašno, čips i druge grickalice) podložnu su razlaganju već u ustima i postaju izvor gore navedenih slobodnih, jednostavnih šećera koje bakterije lako koriste. Detaljnije
Svetska Zdravstvena Organizacija(WHO), u borbi sa opasnim hroničnim oboljenjima, snažno preporučuje da u ishrani slobodni šećeri ne smeju da čine više od 10% ukupnih energetskih izvora. Ukoliko su više zastupljeni, osim energije, javlja se značajni nedostatak u unosu ostalih hranljivih materija posebno vitamina i minerala.
Za održavanje zdravlja preporuka je da dnevni unos slobodnihšećera ne bi smeo da prelazi
10% od ukupnog energetskog unos.
Za zdravlje zuba je potrebno da bude i
manji od 5%
Istraživanja pokazuju da ova preporuka nije dovoljna da bi se značajno kontrolisalo zdravlje zuba, i da bi zastupljenost slobodnih šećera trebao da bude manji od 5% ukupnog energetskog unosa.
Da bi bilo jasnije, kada govorimo o manje od 10%, to bi iznosilo dnevno svega 6 kafenih kašičica dodatnog šećera(100 cal) za žene i 9 kafenih kašičica(150 cal) za muškarce, odnosno 0k0 25 g i 37 g. (preporuka Američkog udruženja kardiologa).
5% energetskog unosa iznosi kod odraslih 7 kafenih kašičica ili 30 g šečera dnevno. Kod dece uzrasta 4-6 godina, 19 g, a uzrasta 5-11 godina, 24 g.
Slika 3. Zastupljenost slobodnig šećera u pojedinim namirnicama
Svuda u svetu, a pogotovu kod nas potrošnja šećera je daleko već od ove preporučene(čak i preko 20 kafenih kašičica šećera), jer npr. samo jedna konzerva kola pića sadrži 35-40 g slobodnih šećera. Poseban problem su skriveni šećeri koje proizvođači stavljaju u različite namirnice(npr. kečap, sosevi, supe, suhomenati proizvodi i sl.). Orjentaciju koliko pojedine namirnice sadže slobodnih šećera možete da pogledate na slici 3. i u odličnom članku.
Treba napomenuti da se u poslednjih nekoliko decenija potrošnja slobodnih šećera u svetu udvostručila.(Slika 4.)
Slika 4. Potrošnj šećera u svetu
Smatra se da je potrošnja kod nas u evropskim okvirima, mada ne postoje ozbiljnije studije koje su se time bavile. Pogledati članak u vezi toga
Pogledati više o potrošnji gaziranih i ostalih napitaka, kao jednog od najvećih izvora slobodnih šećera u modernom društvu.
Šećeri takođe poseduju snažnu moć stvaranja zavisnosti(neki tvrde da je i jača od heroina). Postoje naučni podatci da ukoliko majka uzima povećane količine šećera u trudnoći, i dete će imati povećanu potrebu za unošenjem slatkog. Isto tako se smatra da se zavisnost na slatko i šećere pojačano stvara u prvim godinama života. Detaljnije
Kada je reč o zubnom kvaru, od ukupne količine unesenih slobodnih šećera mnogo je značajnija učestalost njihovog unošenja, vreme unosa(sa ili između obroka), oblik(lepljivost) u kome se nalaze i dužina zadržavanja u ustima. Sve preko jednog unosa dnevno i to posebno izmedju obroka, može se smatrati rizičnim. Detaljnije
Samo mehaničko pranje zuba ne može da spreči i reparira oštećenja zune gleđi kao posledica prisustva slobodnih šećera. To mogu fluoridi i delom neki drugi preventivni preparati poput nanoapatita, ksilitola i sl., koji podstiču procese remineralizacije. Ali kod čestog unosa šećera(preko 6x dnevno) ni fluoridi nisu više efikasni. Količine fluorida koja se nalazi u dečjim zubnim pastama imaju slabo zaštitno dejstvo, a nedovoljno i nepravilno pranje zuba kao i slabost zubne gleđi ubrzava razvoj karijesa. Zbog toga je zubni kvar mlecnih zuba kod najmalađe dece ponovo u porastu i u zemljama gde je zabeležen znacjan pad kod dvaneastogodisnjaka.
Poslednjih godina su otkrivene zavere koje su postojale izmedju industrije šečera i stomatoloških udruženja sa ciljem da se umanji ključna uloga šečera u razvoju zubnoga kvara i akcenat preventivnih mera usmeri u drugom pravcu(oralna higijena, fluoridi). Detaljnije o tome u tekstu navedeno na kraju.
PREPORUKE ZA UNOS SLOBODNIH ŠEĆERA KOD MALE DECE
Preporuke se oslanjaju na uputstva Svetske zdravstvene organizacije(WHO) i vodećih svetskih stomatoloških i zdravstvenih organizacija.
1. Deci do druge godine ne bi trebalo da se dodaju slobodni šećeri u bilo kome obliku(zaslađivanje, slatkiši), kao ni da se koriste moćni izvori koji čine kombinaciju šećera i brašna(npr. keksi, zaslađene kaše i formule).
2. Deca najmanje do 6. meseci ne bi trebalo da piju fabričke sokove(čaki i tzv. sokovi bez šećera nisu bez njih). Sokovi ne smeju uopšte da se piju iz bočice ili šolje sa nastavkom(tzv. “no spil”, iz kojih se ne izvlači tečnost) i pogotovu ne noću.
3. Voćni ceđeni sokovi(ako nisu zaslađeni) se računaju kao voće, ali je preporuka da deca do 4. godine ne unose više od 150 ml dnevno i to isključivo preko šolje. Ukoliko se ne sprovodi redovna higijena zuba sa dovoljnom količinom fluorida, čak i takvi sokovi mogu kod rizične dece da budu kariogeni.
4. Noćni unos hrane i tečnosti bilo koje vrste i sa minimalnim količinama slobodnih šećera, posebno iz bočice, snažan je rizični faktor za razvoj zubnog kvara.
5. Treba izbegavati kombinaciju mleka(čak i majčinog) i rafiniranih žitarica(keks, griz, pahuljice, hleb, i sl.).
6. Voćni jogurti su isto izvor slobodnih šećera.
7. Namirnice koje sadrže slobodne šećera treba unositi pre svega u sklopu glavnih obroka, a za užinu unositi zaštitne namirnice(videti u ranijim objavama na kraju).
8. Izbegavati „ishranu po zahtevu“ i uobročiti dete na najviše 6 unosa hrane.
9. Obroci sa slobodnim šećerima poput slatkiša, grickalica, kaša i sl. maksimalno unositi do 2 puta dnevno, a kod rizične dece i ređe(videti kasnije).
10. Kod dece i odraslih osoba koje imaju osetljivu zubnu gleđ(videti na kraju) ili probleme sa pljuvačkom i imunitetom, zubni kvar se razvija mnogo brže i kod minimalnog prisustva slobodnih šećera.
Pogledati detaljnije:
(Za otvaranje pojedinih linkova neophodan je facebook profil)
Uticaj hrane na zdravlje zuba i usne duplje
Hrana koja izaziva i koja sprečava karijes
Koliko slatkiša nije opasno po zube
Zavera proizvođača šećera uticala je na smanjeno pridavanje značaja redukciji šećera u ishrani
Sva prava zadržana © 2018 Dečja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović
Sva prava zadržana © 2018 Decja stomatologija – Prof. dr Jovan Vojinović