Uticaj hrane na desni( vidljivi deo-gingivu i potporno tkivo koje vezuje koren zuba za kost) je kompleksan i više indirektan. Destrukcija tkiva parodoncijuma nastaje kao posledica hronične zapaljenske reakcije organizma na stalni  uticaj bakterija iz zubnog plaka. U hroničnom zapaljenju dominira i nagomilavanje slobodnih radikala (oksidativni procesi). Pojedine vrste hrane(posebno slobodni šećeri i masnoće), kada se nalaze u povišenim koncentracijama u krvi, podstiču oksidativne procese, a  sve ono u ishrani što bi delovalo na njihovu neutralizaiju(antioksidansi) može da ima i pozitivnog efekta.  Mehanizam nastanka destruktivnog hroničnog zapaljenja kod parodontalnih bolesti u osnovi je sličan kao i  kod ostalih savremenih  hroničnih oboljenja(npr oboljenja srca i krvnih sudova), što ih i međusobno povezuje. Detaljnije

Teorijski gledano, kod idealne ishrane,  desni bi bile zdrave(bez krvavljenja), i čak i da  se ne peru zubi redovno?! To potvrđuje i jedan zanmljivi eksperiment koji su sproveli švajcerski istraživači.

Slika 1. Sa paraistorijskom hranom ne bi bilo oboljenja desni jer se ne stvara
loš zubni plak

Grupa dobrovoljaca je živela izolovano 4 nedelje i hranila se kao ljudi u kamenom dobu, gde slobodnih šećera nije bilo ni u tragovima.  Pri tome su bili isključeni sve civilizacijske tekovine, pa i higijena usta i zuba. Na opšte iznenađenje došlo je do poboljšanja stanja desni(manje krvavljenja), i pored većeg nagomilavanja zubnog plaka. Smanjen je broj bakterija koje izazivaju razaranje tkiva, a povećan broj neutralnih i korisnih vrsta. Ali to je nemoguće postići sa savremenom ishranom.

Dokazanog uticaja na zdravlje desni(parodoncijuma)  imaju sledeće komponente procesa ishrane:

1. Slobodni šećeri

Niz istraživanja je dokazalo da značajno povećani i česti unos slobodnih šećera doprinosi pogoršanju zdravlja desni, koje se pre svega manifestuje sa krvavljenjem. I to je nezavisno od kavlaiteta  oralne higijene. To je dokazala i gore navedeni eksperiment sa ishranom iz kamenog doba. Dakle, pored drektnog uticaja na stvaranje zubnog plaka, šećeri imaju i neka druga indirektna dejstva na metabolizam, imunu reakciju, repraciju tkiva, koja još nisu u potpunosti razjašnjena. Poznato je sigurno da oni podstiču stvaranje i sazrevanje zubnog plaka i menjanje ekoloških odnosa između bakteriskih vrsta, što je podloga za razvoj posebnih, tzv.  parodontogenih mikroorganizama. Isto tako, oni kada se nalaze  u krvi pokreću oksidativne procese i razvoj hronične zapaljenske reakcije na krvnim sudovima i drugim organima.

2. Biljne masti 

Veliki unos omega-6 masnoća, koje sa pre svega nalaze u biljnim uljima (npr. brza hrana, masna hrana), poslednjih godina se povezuju sa ubrzanim napredovanjem oštećenja parodontalnih tkiva, pogotovu ako je već došlo do razaranja oko korena zuba(pojava džepova). One podstiču oksidativne rakcije i stvaranje štetnih slobodnih radikala. Isto tako poslednjih godina se ozbiljno preispituju do sada važeće doktrine o biljnim uljima kao manjem riziku za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova.

3. Manjak proteina

Belančevine su svakako neophodne za funkcionisanje svih delova tela, pogotovu za tako dinamičnu tvorevinu, koja se neprekidno obnavlja, kao što su svi delovi desni. Ozbiljni nedostatci proteina(gladovanja, pojedine metaboličke bolesti) praćene su i ozbiljnim razaranjem potrpornog aparata i rasklaćenjem zuba. Tu posebno spadaju, danas ne tako retki, ozbiljni psihološki  poremećaji u ishrani kod adolescenata, ali i odraslih, poput anorexie i bulemije. Oni se odlikuju gladovanjem i time smanjenim unosom proteina. Kao jedna od prvih reakcija, na osnovu koji se postavlja i sumnja na oboljenje  su upravo promene na desnima, koje mogu da budu, pored zapaljenja(krvaljenje iz desni)  i ozbiljnija razaranja(džepovi).

4. Mikronutrijenti

Nedostatak pojedinih vitamina ima dokazanog uticaja na destrukciju desni, pa je čak i direktno izazivaju. Sve do 20 veka paraodontalna oboljenja su isključivano pripisivana skorbutu(oboljenje mornara), koji nastaje usled nedostatka vitamina C. Kod neodstatka ovog vitamina dolazi do krvavljenja desni i kod dobrog pranja, a izraženi skorbut može da bude i smrtonosan. Problem nije uopšte za zanemarivanje, jer u eri brze hrane, sve se manje jede voća i povrća, pa je na primer u USA registrovano i 7% osoba sa ozbiljnim manjkom vitamina C.

Vitamin B12 je isto tako značajan za nervni sistem, ali i izgradnju proteina i tesno je povezan sa zdravljem parodoncijuma. Kod nedostatka je zabeležno pojačano razaranje desni i rasklaćenje zuba. Problem je posebno značajan za vegane i osobe koje isključuju meso iz svoje ishrane, jer se vitamin B12 malo može uneti preko biljaka.

Vitamin D je ključni za metabolizam mineralizovanih tkiva(kosti, zubi, hrskavica), u čemu mu pomaže i prisustvo vitamina K2. Nedostatak ovih vitamina je danas česta pojava, i kao što smo već naglasili ranije, može da ima značajnog uticaja na pravilnu zgradnju zuba i njihovu otpornost prema karijesu, ali isto važi i za vilične kosti i potporni aparat. Dokazano je da je avitaminoza D povezan i sa zapaljenskim procesima u desnima, kao i sa čitavim nizom drugih oboljenja. Neka istraživanja kod nas ukazuju da značjni deo dece ima nedostatak vitamina D.  Zbog toga je u svetu određivanje nivoa vitamina D u krvi postala rutinska procedura koja se preporučuje 1-2 puta godišnje, ali kod nas nije još zaživela. Detaljnije

Antioksidansi vrše neutralizaciju slobodnih radikala, koji nastaju u toku zapaljenjske reakcije i izazivaju pormećaj u tkivima nazvan oksidativni stres. To mogu da budu pojedini vitamini, poput C, beta akrotena(iz njega nastaje vitamin A), vitamin E, bioflavonoidi iz voća i povrća, pojedini minerali poput selena, cinka koji ulaze u sastva enzima, značajnih za neutralizaciju oksidativnog stresa.

5. Polifenoli i druge funkcionalne materije iz biljaka imaju sposobnost da deluju pre svega na bakterije u zubnom plaku

Hrana koja se preporučuje za zdrave desni

Evropsko udruženje parodontologa 2011 godin je predložilo da se svi pacijentima sa oboljenjima desni obavezno pruže i  saveti o ishrani(slično kao kod karijesa) koji bi u osnovi obuhvatili:

Povećani unos ribljih ulja, hrane bogate sa vlaknima, voća i povrća, a značajno smanjenje unosa slobodnih šećera.

To su pre svega namirnice…

1. Bogate u antioksidansima:
-zeleno lisnato povrće(brokoli, spanać i sl.)
-šargarepa i drugo povrće bogato u antioksidansu beta karotenu
-bobičasto voće(borovnice, kupina, brusnica, jagode i dr.)
-paprika bogata u vitaminu C
-crno vino
-crveni pasulj(red bean)
-crna čoklada sa više od 70% kakaa
-voće bogato u vitaminu C(citrusi, šipak, kivi, anans i dr.)
-zeleni čaj

2. Bogate u polifenolima i biljnim antibitoticima:
-šitake pečurke
-crno vino
-luk
-čajno drvo

3. Namirnice koje usporavaju pražnjenje želudca i time ne dozvoljavaju da se u krvi odjednom stvori velika koncentracija glukoze,  što  potpomaže zapaljenski stres. Svi oni delom imaju i antioksidantna svojstva. Tu su najznačajnije:
-orašasti plodovi(orasi, lešnik, badem i dr.)
-maslinovo ulje
-riblje ulje(omega-3 kiseline, vitamin D)

4. Mlečni proizvodi koji deluju na smanjeno stvaranje plaka.

5. Hrana bogata vlaknima koja zahteva žvakanje, čime omogućava bolje čišćenje zuba, ali podstiče i veću prokrvljenost u desnima i tkivu oko korena zuba, i jače lučenje pljuvačke sa svim njenim odbrambenim i oporavljajućim materijama.

6. Kada je reč o dijetalnim suplementima, kao mogućoj zameni prirodnih antioksidanasa(voće i povrće), i drugih mikronutritijenata, mišljena su podeljena, jer  još nisu rasvetljeni svi mehanizmi medjusobnog dejstva različitih hemijskih komponenti iz hrane i njihove reakcijem tokom puta kroz digestivni sistem. Za sada nema ubedljive potvrde   da je efekat isti kao kada se pijedinačni siplementi  ispituju u laboratorijama. Zbog toga su prirodni izvori  mikronutritijenata još uvek najpouzdaniji, pogotovu jer sadrže i funkcionalne materije(polifenoli i sl.).

Pogledati još:

Sve o pozitivnom i negativnom uticaju hrane na zube

Oboljenja desni i opšte zdravlje

Kako se čiste zubi

Šta treba znati o zubnim pastama