Hrana i oboljenja zuba i usne duplje

U svakodnevnom žargonu se često brkaju pojmovi ishrane, hrane i dijete.

ISHRANA ili nutricija je biološki poroces unosa u organizam materija neophodnih za metabolizam(energija produkcija belančevina), rast i razvoj, odbranu i oporavak.

HRANA ili dijeta su oblici organske i neorganske materije koja se unosi da bi se zadovoljile nutricione potrebe i koje se još označavaju i kao namirnice.

Još antički filozofi i lekari, poput Aristotela i Hipokrata su ukazivali na značaj vrste hrane koje unosimo i od njih potiče i čuvena Hipokratova izreka „Nek lek tvoj bude hrana tvoja, a hrana tvoj lek”.

Hrana prema svojoj funkciji i kolicini unosa u organizmu može da se podeli na nekoliko grupa:

Makronutritijenti- osnovni sastojci neophodni za stvaranje energije i izgradnju strukture ćelija i tkiva. To su belančvine(proteini), masti i ugljeni-hidrati(šećeri u širem smislu). Oni se unose u većim količinama.
Mikronutritijenti- koji se unose u malim ili minimalnim količinama, ali su ključni za biohemijske procese, a organizam nije u sposobnosti da ih stvara. To su vitamini i minerali
Funkcionalni sastojci hrane su biološki aktivne substance delovi namirnica, koja ne spadaju u prve dve grupe ali imaju povoljan uticaj na zdravlje organizma u celosti ili pojedinih njegovih delova(u ovom slučaju zuba). One, prema definiciji svetske organizacije FAO(Food and Agricultural Organisation) pomažu da se očuva zdravlje ili smanji rizik od razvoja bolesti. Ovde bi spadali različiti biljni produkti koji nose zajednički naziv polifenoli, ali i pre i probiotici.

Savremena industrijska hrana, a pogotovu navike vezane za njen unos, često potpomognute snažnim marketinškim kampanjama, donose niz zdravstvenih problema, pa je tako i sa zubima.

Možemo slobodno reći da su najzastupljenija oboljenja zuba najvećim delom posledica nepravilnog načina ishrane.

Najbolji dokaz za to je veoma mala zastupljenost zubnog kvara kroz istoriju, posebno u praistorijsko vreme. Istraživanja su pokazala da sa prelaskom praistorijskog čoveka na poljoprivrednu proizvodnju dolazi do izraženije pojave karijesa. On postaje ozbiljni problem tek sa uvođenjem industrijski proizvedenih slobodnih šećera u masovnu potrošnju krajem 19. veka(Slika 1.)

Slika 1. Pojava karijesa kroz istoriju na tlu Velike Britanije. Nagli skok započinje od kraja
19. veka do srdine 20. veka.

Sadržaj:

Šta to u načinu savremen ishrane nije dobro za zube?
Osnovna uputstva za ishranu koja ne šteti zubima
Hrana i karijes
Kakva hrana pogoduje topljenju zubne gleđi(erozije)?
Hrana i oboljenja desni?
Kakva hrana pogoduje razvoju ortodontskih nepravilnosti(nepravilna postava zuba)?
Rak usne duplje i ishrana
Da li i kako se mogu kompenzovati nedostatci savremenog načina ishrane?
Da li se sa i hranom mogu lečiti oboljenja zuba i usta?

Šta to u načinu savremene ishrane nije dobro za zube?

Ovde ne ćemo spominjati ekstremne slučajeve loše ishrane(gladovanje, izražene avitaminoze ) kada nedostaju ključni makronutrijenti neophodni za izgradnju i aktivnost ćelija poput belančevina ili supstrat za stvaranje energije. Tada organizam troši sopstvene čelije, i narušavaju se sve metaboličke i odbrambene funkcije.

Njaznačajnije osobine savremene hrane i samog procesa njenog unošenja, koji imaju uticaja na zdravlje zuba su:

1. Slabo žvakanje hrane

Poznato je pravilo u medicini i biologiji, ako neki organ ili tkivo nije u funkciji dolazi do atrofije(slabljenje, zakržljalost).

Zubi su pre svega stvoreni da bi prerađivali hranu. Vilice mogu da ostvaruju snažne pritiske između zuba(i do 100 kg) i za to je zadužen kompleks međusobno povezanih organa od zuba, vilica, žvačnih mišića, do viličnog zgloba.

Žvakanjem tvrde(abrazivne) hrane mehanički se čiste površine zube.

Zatim se bolje i više podstiče ljučenje pljuvačke koja u sebi nosi odbrambene i reparotorne(za vraćanje minerala u zubnu gleđ) materije.

Žvakanjem tvrde i žilave hrane poboljšava se i cirkulacija u vezivnom tkivu oko korena zuba. Desni su bolje prokrvljene, a samim time se bolje uklanjaju toksini, vrši reparacija i poboljšava odbrana.

Snažnim žvakanjem hrane se stimuliše kost, mišiči, vilični zglobovi, a sve to kod dece podstiče rast vilica. Zbog toga je veoma pogrešna savremena dijeta kod beba kada dobiju zube, sa kašicama, pasiranjem, blendovanjem i sitnjenjem.

Hrana, koja nije dobro sažvakana, opterećuje želudac i digestivni sistem. Zato je važno pravilo da se svaki zalogaj mora da se sažvaće najmanje 10-20 puta. To je danas veoma retko, uglavnom se sve brzometno guta, maltene u komadima.

2. Prisustvo slobodnih šećera

Detaljnije o definiciji i dejstvu slobodnih šećera na opšte i zdravlje zuba pogledati u posebnom članku. Slobodni šećeri narušavaju prirodnu ravnotežu mikroorganizama u biofilmu na površini zuba koji se naziva zubni plak. Oni podstiču razvoj štetnih(kariogenih) bakterija i potiskuju korisne. Štetne bakterije korise slobodne šećera za svoju ishranu i obezbedjenje energije, ali se u tome procesu prerade oslobađaju organske kiseline (one smanjuju pH na ispod 5,5), koje tope zubnu gleđ i tako izazivaju karijes.

Isto tako zubni plak nastao pod uticajem slobodnih šećera, ukoliko se ne uklanja redovno, sazreva(postaje neporpusan) i stvara se sredine bez kiseonika. To predstavlja osnovu za naseljavanje novih bakterijskih vrsta(anaerobi), koje izazivaju oboljenja desni. Istraživanja pokazuju da čak i osobe koje održavaju dobru higijenu zuba, a unose često velike količine šećera imaju probleme sa krvavljenjem iz desni.

Najnovija istraživanja(iz 2017 godine) pokazuju da je za sastav bakterija u ustima(naziva se mikrobioma)
najvažnije porodično okruženje i navike pre svega u ishrani. Mikribioma se formira
do treće godine života, a zadržava dugo i posle napuštanja porodice. To još jednom
potvrđuje izuzetn značaj zdravstveno-vaspitnog rada
sa trudnicama i majkama odojčadi.

3. Kiselost hrane i napitaka

Postoji razlika između kiselosti i kariogenosti(sposobnost izazivanja karijesa) hrane. Slobodni šećeri sami po sebi nemaju nizak pH(kiselost), ali indirektno omogućavaju bakterijama da proizvode organske kiseline. Postoje namirnice koje imaju nizak pH i direktno, na površinu gleđi izazivaju njeno topljenje i stvaranje nekarioznih defekata koji se nazivaju erozije.

Kritični pH ispod koga započinje topljenje zubne gleđi se kreće oko 5,5

Kombinovano dejstvo kiselosti napitka i prisustva šećera pojačava destruktivno dejstvo na zubnu gleđ.

Kiselost hrane indirektno deluje na još veće potiskivanje „dobrih bakterija“ iz zubnog plaka i bujanje onih kariogenih, koje lakše opstaju u takvoj sredini. Tada i manje količine šećera izazivaju veću produkciju kiselina.

4. Nedostatak pojedinih vitamina i minerala

Za izgradnju svih tkiva i normalno funkcionisanje ćelija, pored energetskih i gradivnih materija neophodni su tzv. mikronutritijenti. To su različiti vitamini i minerali. Zubna tkiva su posebno osetljiva na nedostatak nekih od njih. Različite su potrebe u periodu dok se zub razvija(tudnoća, prva godina života za mlečne zube i do 16-17 za poslednje stalne), i kada izniknu. Isto tako različiti su zahtevi mineralizovanih tkiva(gleđ, dentin, kost zuba) i mekih tkiva(desni).

Glavna odlika savremenog načina ishrane, tzv. „brze hrane“ je da su namirnice bogate izvorima energije(slobodni šećeri, masti), ali siromašne baš u mikronutritijentima. Na primer unosom velikih količina slobodnih šećera zadovoljavaju se(ćak i prevazilaze) energetske potrebe, postiže sitost, ali se zapostavlja unos minerala i vitamina, što je u prirodnoj ishrani sa „vezanim šećerima“ iz voća i povrća dobro regulisano.

Nedostatak vitamina i minerala može da utiče na kvalitet i otpornost zubne gleđi, na sposobnost odbrane i oporavka desni, da dovodi do ili bude snažan rizični faktor za razvoj ozbiljnih oboljenja sluozokože usne duplje i desni(npr. skorbut, afte, premaligna pa i maligna oboljenja), pa i samih kostiju(npr rahitis).

Veći broj mikronutritijenata je veoma značajan za neutralizaciju slobodnih radikala, koji se pojačano stvaraju tokom večeg unosa masti i šećera, a pogotovu u zapaljenskim procesima u desnima. Ti mikronutritijenti se nazivaju antioksidansi.

5. Toksičnost pojedinih namirnica koje se unose sa hranom

Alkohol i duvan(nije namirnica ali se spominje jer često ide u paketu, pogotovu kada se zvaće) imaju dokazano stetno dejstvo na desni i sluznicu usne duplje i značajni su rizični faktor za razvoj parodontalnih i pre i malignih oboljenja.

***

Dakle, nepravilna ishrane ima ključnu ulogu u razvoju karijesa i erozija gleđi(topljenje površine zuba), a značajnim delom i u razvoju parodontalnih oboljenja(oboljenja desni), pa i malignih oboljenja u ustima. Smatra se da je ona i značajni rizični faktor za razvoj pojedinih ortodontskih nepravilnosti( u razvoju vilica i položaju zuba)

Osnovna uputstva za ishranu koja ne šteti zubima

Unositi raznovrsnu hranu bogatu svim neophodnim makro i mikronutritijentima idealno kroz 3 glavna obroka i 2 užine.
Izbegavati ili maksimalno smanjiti unos slobodnih secera. Detaljnije
Izbegavati često unošenje hrane. Potrebno je da postoji najmanje 2 sata posle svakog obroka, grickanja ili napitka kako bi bilo dovoljno vremena da se zubna gleđ oporavi. Učestalo unošenje hrane je mnogo opasnije od količine.
Piti dosta tečnosti ravnomerno raspoređene tokom dana. Ne treba čekati da se oseti žeđ. Najbolje je da to bude voda ili mleko. Izbegavati (ili barem značajno smanjiti) unošenje gazranih, cola, sportskih i energetskih napitaka. Ako se i unose, ne treba da se zadržavaju dugo u ustima(najbolje da se piju preko slamke) i posle njih isprati usta sa vodom.
Posle večernjeg pranja zuba i tokom noći unosi se samo voda.

Мeso nije uzročnik karijesa, ali njegovo zadržavanje između zuba može da izazove zapaljenje desni pa ga treba ukloniti.

Hrana i karijes

Karijes je direktno poosledica nepravilne ishrane. Detaljnije

Hrana koja izaziva zubni kvar se naziva kariogena. Njena najvažnija osobina je da u zubnom plaku na površini zuba izaziva proizvodnju kiselina od strane bakterija, i time stvara okruženje sa pH manjim od 5,5

Bez slobodnih šećera nema ni kariogenosti!

Hrana sa manje od 1% slobodnih šećera u sebi se smatra nekariogena.

Postoji poseban sertifikat „Toothfriendly“ za označavanje nekariogenosti hrane. Registrovan je(80-te godine prošloga veka) i predstavljen je znakom zuba sa kišobranom(Slika 2.). Ovaj znak potvrđuje da je određena namirnica(slatkiši, napitci, zaslađivači, žvakaće gume, lekovi) testirana posebnim insturmentom i kao takva provereno nije kariogena. Umesto slobodnih šećera one sadrže različite zaslađivače. Isto tako tooth friendly namirnice ne sadrže u sebi kiseline koje bi mogle da budu izvor erozija. WHO(Svetska zdravstvena organizacija) od 1983 podstiče korišćenje namirnica sa ovim znakom. Detaljnije

Slika 2. Znak da određene namirnice imaju Toothfriendly sertifikat

Oznaka suger free(bez šećera) ukazuje da proizvodi sadrže najviše do 0,5 g šećera. Oznaka “bez šećera” ne znači automatski da je proizvod siguran za zube. Pored karijesa važno je da nije i previše acidogen i time rizičan za stvaranje erozija.

Postoji i oznaka antikariogen. Ona se može dodeliti samo ukoliko postoji dovoljno čvrstih eksperimentalnih dokaza da proizvod utiče na procese koji dovode do razvoja kariozne lezije ili kliničkog smanjenja karijesa.

Pored prisustva slobodnih šećera, na stepen kariogenost utiču i lepljivost, stepen rastvorljivosti u ustima, nedostatak pojedinih minerala i vitamina(posebno kalcijuma , fosfata i vitamina D i K2), međusobne kombinacije hrane, učestalost unosa.

Pored nekariogene hrane, postoje namirnice korisne za zube. One u sebi sadrže funkcionalne materije koje mogu direktno da se suprotstavljaju razvoju karijesa, bilo da deluju na bakterije, sprečavaju razvoj zubnog plaka ili potpomažu proces remineralizacije(ugradnje minerala) u zubnu gleđ. Detaljnije

Detaljno o kariogenosti, štetnim i korisnim namirnicama pogledati u posebnom članku Hrana koja izaziva i sprečava karijes

Šta treba raditi kada se unosi kariogena hrana

1. Nije važna količina nego učestalost unošenja! Više od jednog unosa slobodnih šećera je rizično

2. Izbegavati unošenje kariogene hrane između obroka. Kada je uz obrok i u kombinaciji sa zaštitnim hranom umanjuje se, pa čak i neutrališe štetno dejstvo

3: Kada se unose kariogena hrana između obroka najbolje je da se izvrši njena neutralizacije sa:

Nekom od zaštitnih namirnica poput sir, jogurta,kikirikija, zeleni ili crni čaj
Žvakanjem gume najmanje 20 minuta, koja sadrži u sebi ksilitola u dovoljnoj količini ili neke druge zaštitne materije(npr Recladent, apatite i sl.).
Isperu usta sa vodicom sa fluorom, ksilitolom ili nanoaptitima, a najbolje sa njihovom kombinacijom
Najmanje efikasno, ali ako neme drugih mogućnosti, dobro isprati usta sa vodom.

Pranje zuba sa četkicom se ne preporučuje najmanje 30 minuta posle unošenja
kariogene hrane!

Kakva hrana pogoduje topljenju zubne gleđi(erozije)?

Tu spada pojedino sveže voće, posebno citrusno; kritična kiselost koja može da ugrozi zubnu gleđ se smatra da se postiže već sa unosom dva limuna dnevno.

Visoki nivo kiselosti može da se pronađe i u povrću, npr. pojedinim vrstama krastavaca(posebno kiseli) i paradajza, ali i u paradajz sosevima, kečapu, posebno u prelivima za salatu koji sadrže i sirćetnu kiselinu(aditiv E 338).

Najznačajniji uzrok erozija iz hrane su svakako napitci, čija se potrošnja enormno povećava iz godine u godinu. Na prvom mestu su svakako gazirani, energetski i sportski napitci, ali i voćni sokovi, pa i voćni čajevi, pojedine mineralne vode, čak i vino. Većina njih kao dodatak sadrže limunsku kiselinu(E 330), forsfornu kiselinu(E 338), ugljovodoničnu kiselinu(E 290) pa i druge koje obaraju pH čak i ispod 4 pa i niže. Na primer pH kod Coca Cole je između 2-3, a Red Bulla 3,3. Detaljnije

Pojedina ispitivanja su pokazala da konzumiranje sportskih i energetskih napitaka sa niskim pH samo jedan put nedeljno, povećava rizik od razvoja erozija za 4 puta. Pored učestalosti unosa kisele hrane značaj za njen erozivni potencijal ima i temperatura u trenutku konzumacije. Toplota pojačava erozivnost, a pojedina ispitivanja su pokazala da se kod jako rashlađenih on smanjuje. Od značaja je i kombinacija sa drugom hranom, posebno ako su prisutni kalcijum , fosfati i fluoridi, kada je erozivni potencijal smanjen.

Svakako da je učestalost unosa kisele hrane i napitaka ključan za razvoj erozija, ali bitan je i način kako se ona konzumira, posebno napitci. Najopasnije je dugo zadržavanje u ustima.

Ako ipak ne mozete da odolite čarima(ili reklamnim kampanjama koje ih prate) kola i energetskih napitaka, pokušajte da zaštitite svoje zube kontrolisanim načinom njihovog unošenja:

Pijte brzo i bez zadržavanja(mućkanja) u ustima.
Najbolje sa slamčicom.
Bolje hladnija(topla pića su više erozivna).
Samo isprati usta vodom, a ne četkati zube neposredn posle konzumiranja napitka.
Piti uz obrok jer je tada najviše lučenje pljuvačke koja vrši neutralizaciju kiselosti i oporavak gleđi.
Pauza između napitaka i unošenja hrane od najmanje 1-2 h
Između obroka i pića koristiti dosta vode, mlečnih proizvoda čaja, kikirikija i drugo zrnevlje koji neutrališu dejstvo kiselina.
Koristiti preparate koji pomažu oporavak zubne gleđi (remineralizaciju) poput fluorida, žvakaćih guma(posebno sa ksilitolom), remineralizacionih pasti, bikarbonata i sl.
Ne koristiti napitke neposredno pred spavanje
Češće posećujte stomatologa kako bi se na vreme otkrile početne promene i preduzela zaštita zuba.

Hrana i oboljenja desni?

Uticaj hrane na desni(vidljivi deo gingivu i potporno tkivo koje vezuje koren zuba za kost) je kompleksan i više indirektan. Destrukcija tkiva parodoncijuma nastaje kao posledica hronične zapaljenske reakcije organizma na stalni uticaj bakterija iz zubnog plaka. U hroničnom zapaljenju dominira i nagomilavanje slobodnih radikala (oksidativni procesi): Pojedine vrste hranljivih materija(posebno slobodni šećeri i masnoće), kada se nalaze u povišenim koncentracijama u krvi podstiču oksidativne procese, a sve ono u ishrani što bi delovalo na njihovu neutralizaiju(antioksidansi) može da ima i pozitivnog efekta. Mehanizam nastanka destruktivnog hroničnog zpaljenja kod parodontalnih bolesti u osnovi se sreće i kod ostalih savremenih hroničnih oboljenja(npr oboljenja srca i krvnih sudova), što ih i međusobno povezuje. Detaljnije

Teorijski gledano, kod idealne ishrane desni bi bile potpuno zdrave(bez krvavljenja), čak i kada se zubi ne bi redovno prali. Jedan zanmljivi eksperiment su sproveli švajcerski istraživači, u kome je grupa dobrovoljaca živela izolovano 4 nedelje i hranila se kao kao ljudi u kamenom dobu, gde slobodnih šećera nije bilo ni u tragovima. Pri tome su bili isključeni sve civilizacijske tekovine, pa i higijena usta i zuba. Na opšte iznenađenje došlo je do poboljšanja stanja desni(manje krvavljenja) i pored većeg nagomilavanja zubnog plaka. Smanjen je broj bakterija koje izazivaju razaranje tkiva, a povećan broj neutralnih i korisnih vrsta. Ali to je nemoguće postići sa savremenom ishranom.

Prema preporuci Evropskog udruženja parodontologa za zdrave desni, a pogotovu osobe koje su obolelel i nalaze se u postupku lečenja preporučuje se ishrana bogata u biljnim vlaknima, ribljim uljima, voću i povrću, a značajna redukcija slobodnih šećera. U poslednje vreme se i biljne masnoće(omega-6 masne kiseline) povezuju sa nepovoljnim uticajem na zdravlje desni.

Detaljno o hrani koja je štetna i korisna za zdravlje desni pogledati u posebnom članku Hrana korisna i štetna za desni.

Kakva hrana pogoduje razvoju ortodontskih nepravilnosti
(nepravilna postava zuba)?

Ne postoje precitni podatci o uticaju ishrane na razvoj nepravilnosti u položaju vilica i zuba(ortodontske nepravilnosti), ali je poznato da nedostatak vitamina D u periodu razvoja može da dovede do ozbiljnih deformiteta vilica. Isto tako se smatra da je jedan od uzroka povećanog broja ortodontskih nepravilnosti u svaremenom društu i izostanak žvakanja, posebno u detinjstvu što čini vilice slabije razvijenim.

Generalno, zdrava ishrana bogata svim neophodnim makro i mikronutritijentima je neophodna za pravilna razvoj kostiju i zuba.

Rak usne duplje i ishrana

Toksične materije, pre svega alkohol i duvan se povezuju sa malignim oboljenjima usne duplje, koje spada od ćešćih oblika raka u savremenom društvu. Značajno je u prevenciji, ali i lečenju unositi dovoljno antioksidanata, a tu se posebno ističe beta karoten, iz koga se stvara vitamin A.

Da li i kako se mogu kompenzovati nedostatci savremenog
načina ishrane?

Teorijski gledano, ako bi unosili „praistorijsku hranu“ bez preradjenih šećera, dovoljno žilavu tvrdu(bogatu vlaknima) koja zahteva dobro žvakanje, i bogatu sa mikronutrijentima, antioksidnsima i polifenolima, pranje zuba ne bi bilo možda ni potrebno(?!). Ostaje tu jedino zapadanje žilavih komadića mesa između zuba koji bi morali povremeno da se očiste nekom čačkalicom.

Pošto u realnom životu to nije moguće ostvariti neophodne su civilizacijske kompenzacije:

Pranje zuba i dobro čišćenje međuzubnih prostora.
Zubna paste sa akativnim materijama koje oporavljaju zubnu gledj, jacaju desni, deluju na bakterije i njihovu sposobnost stvaranja yubnog plaka. Detaljnije
Zvakaća guma. Detaljnije
Što veći unos zaštitinih namirnica posebno između obroka. Detaljnije

Da li se sa ishranom mogu lečiti oboljenja zuba i usta

Promena načina ishrane svakako spada u najznačajniuju komponentu prevencije i deo je svakog režima lečenja, jer u suprotnom dolazi do vraćanja oboljenja. Ali internet mitovi da se isključivo sa hranom može lečiti uznapredovalo oboljenje, zasnovani su na davno prevaziđenim teorijama(početak 20. veka) i mog da budu kranje opasni. Detaljnije