Sadržaj:

-Zašto su uopšte potrebne  zubne paste?

-Kako deluju zubne paste?

-Iz čega se sastoje zubne paste

-Koja je uloga fluora u zubnim pastama?

– Zašto postoje dečje zubne paste?

– Da li postoji alternativa fluoridima u zubnim pastama?

– Da li zubne paste mogu da budu štetne po zdravlja?

-Kada i kako primenjivati zubne paste kod dece?

-Umesto zaključka

 

Zašto su uopšte potrebne  zubne paste?

Postavlja se i pitanje, a zašto je potrebno da čovek uopšte pere svoje zube i koristi zubne paste?

Odgovor je jednostavan, sa civilizacijom je kompletno izmenjen način života, a posebno ishrane; mnogo manje se žvaće, hrana je prerađena(a ne sirova, žilava i abrazivna), prevagu odnose lako svarljivi(rafinirani) slobodni šećeri, stres i stil života navode na česte obroke, gazirani i drugi napitci… i spisak je beskonačan. Vraćanjem na način života od pre nekoliko hiljada, pa i nekoliko stotina godina, zubne paste bi verovatno bile nepotrebne, ali i tada se javljao po neki karijes. Uostalom i domaći ljubimci koje se prepuste čarima civilizacije počinju da pate od bolesti zuba.

Kada je reč o zdravlju desni, ono bi teoretski mogle da se održava i samo redovnim, svakodnevmi i detaljnim čišćenjem zuba sa četkicama i zubnim koncem. Ipak, sa zubnom pastom i njenim abrazivnim i deterdžentnim svojstvima uklanjanje plaka se obavlja lakše i brže, a antibakterijske komponente umanjuju destruktivne efekte štetnih bakterija. Detaljnije

Kod zubnog kvara je situacija dosta komplikovanija. Radi se o složenom procesu remećenja ravnotežu između izvlačenja minerala iz gleđi i njihovog ponovnog ugrađivanja. Detaljnije

Kada ne bi bilo slobodnih šećera  i kada bi se redovno unosile zaštitne namirnice, ne bi bila ni potrebe za pranjem zuba    Ali oni se ne mogu izbeći u savremenoj ishrani. Zbog toga, samo mehaničko uklanjanje zubnog plaka(pranje zuba), pa ni antibakterijsko dejstvo nije dovoljno; mora se obezbediti dostupnost minerala koje će nadoknaditi njihovog izvlačenea. Karijes i bio veoma rasporstranjen, i pored pranje zuba sarazličitim  pastama i praškovima pre uvođenja fluora u zubne paste.

Nauka je nesumnjivo potvrdila da su zubne paste sa fluorom najznačajniji uzrok zaustavljanja pandemije karijesa u razvijenim zemljama do sredine dvadesetog veka.  Zubne paste bez fluora, ma šta da sadžale u sebi,nemaju remineralizacione sposobnosti kod rizičnih osoba(koje pre svega često unose šećere). Za sada ne postoji valjana, dovoljno efikasna, prihvatljiva i za masovnu primenu, u odnosu na uložena sredstva/ekonomska i zdravstvena korist, povoljnija zamena.

Postoje potencijalne alternative(ksilitol, nanoapatiti), ali ni oni ne ne isključuju fluoride, već pokazuju još povoljnije efekte ako deluju u kombinaciji.

Detaljnije

 

 

 

Kako deluju zubne paste?

Zubna pasta kod dece(pa i odraslih) ima tri osnovne uloge:

1. Da svojim abrazivnim česticama, i deterdžentskim svojstvima poboljša mehaničko uklanjanje nečistoća i bakterijskog zubnog plaka(biofilma).

2. Da određenim aktivnim sastojcima(prirodnim ili sintetskim) neutrališe ključne mehanizme nastanka ooboljenja: „loše bakterije“, kiseline, i podstakne  vraćanje minerala u zubnu gleđ. Ovo drugo je i kod dece najvažnija aktivnost, jer je zubni kvar posledica poremećene ravnoteže između stalno prisutnih procesa ugradnje(remineralizacija) i izvlačenja minerala(demineralizacija).

3. Da određenim sastojcima obezbedi prijatan ukus, izgled, penušanje što će stvarati zadovoljstvo i prihvatanje pranja zuba od najranijih dana. Ne treba poricati svakako ni želju proizvođača da se stvaranjem neke vrste zavisnosti, povećava i njihov profit.

Postoje pokušaji da se zubnim pstama  daju i druge uloge poput regulisanja zadaha, sprečavanja razvoja zubnog kamenca, izbeljivanja zuba i sl., sa manje ili više uspeha.

 

 

Iz čega se sastoje zubne paste?

Najvažniji sastojak u zubnoj pasti bi trebalo da bude aktivna substanca koja pomaže procese remineralizacije (održavanje ravnoteže između minerala)  na površini zubne gleđi. Za sada ozbiljnih dokaza za takvo djestvo imaju pre svega fluoridi, pa i ksilitol i nanoapatiti. Da bi bili efikasne ove aktivne materije se moraju nalaziti u dovoljno visokim koncentracijama(npr. najmanje 1000 ppm za floride i preko 10% za ksilitol i nanoapatite). Mesto na Dekleracija na proizvodima govori o količini odeđene materije i potrebno je da oni budu  navedena u prvih nekoliko stavki. Za fluoride postoji obaveza da se tačno navede njihova zastupljenost(u mg ili ppm).

Slika 1. Osnovne komponente zubne paste

 

Neki drugi preparati sa remineralizacionim svojstvima su još u fazi ispitivanja ili su više namenjeni profesionalnoj upotrebi u ordinaciji. Primeri su kombinacija proteina iz mleka(kazeina) i kalcijum fosfata, poznata po skraćenici CCP-ACP(popularani brend Tooth mouss). Određenu nadu u tome pravcu pružaju tiobromin, polifenol koji se nalazi u kakaou.

Bez remineralizacionog sredstva zubna pasta nema značajno, karijes-preventivno dejstvo!

Druga grupa aktivnih materija su sredstva koja deluju na bakterije. Antibakterijske materije mogu da budu  prirodnog porekla(npr. etarska ulja, kokosovo ulje, koloidni metali poput srebra, cinka i zlata), i sintetske poput triklozana, hlorheksidina i sl.

Nije poželjno neprekidno koristiti antibakterijske supstance,  jer deluju neselektivno, pa mogu  da poremete  ravnoteža u usnoj duplji i uništavaju i korinsne bakterije!

Gore navedeni ksilitol, na neki način deluju selektivno, jer onemogućava ishranu „loših“(kariogenih) bakterija. Antibakterijske materije su mnogo važnije za prevenciju oboljenja desni, ali ne mogu da budu zamena mehaničkom uklanjanju patološki promenjenog biofilma(zubnog plaka).

Poslednjih godina  uvode se i druge grupe aktivnih materija sa destvom na neutralisanje  procesa stvaranja kiselina, poput arginina. Nekada je u upotrebi za pranje zuba bila veoma popularna, a i danas se često preporučuje kod dece, umesto zubne paste, soda bikarbona. Njeno dejstvo je problematično i bez većih preventivnih efekata ako se koristi samostalno, dok je u zubnim pastama više stabilizovana. Detaljnije

Treća grupa važnih sastojaka u zubnoj pasti su abrazivne čestice. One omugućavaju da se bolje mehanički „sastružu“ nešistoće i sam zubni plak.To su pre svega sitne čestice različitih minerala poput krede, soli silicijuma, krečnjaka i sl. Koriste se i pojedine sintetske čestice, poput polietilena. Veoma je važno da abrazivnost ne bude previše visoka, jer može da se oštete površinski slojevi zubne gleđi, ali isto tako i da upotrebljene abrazivne čestice(uglavnom različite soli), ne ometaju rekaciju aktivnih substanci(npr. fluorida).

Slika 2.  Uobičajena zastupljenost pojedinačnih komponenti u  jednoj  zubnoj pasti. Na dnu je navedena deklaracija sastojaka u kojoj se početku nalaze najviše zastupljene substance

Paste za decu,  ne smeju da sadrže jake abrazive, jer je gleđ mlečnih zuba manje otporna od stalnih(i to je razlog, osim visokenkoncentracije fluoride, zašto deca ne bi trebao  da koristite paste za odrasle). Povoljni abrazivi za decu su npr silicijum u gel obliku(hydrated silica) i kalcijum karbonat.

U savremenim pastama se nalaze i  surfakanti(površinski aktivne supstance) koje snižavaju površinski napon vode u odnosu na vazduh ili u odnosu na graničnu površinu(u ovom slučaju površinu zuba)  sa drugim supstancama, i na taj način olakšavaju skidanje plaka i drugih nečistoća. Najpoznatije površinske aktivne supstance su deterdženti, kao kombinacija poršinski aktivnih supstanci i raznih pomoćnih komponenti. Gotovo su redovni sastojci, šampona i drugih kozmetičkih sredstava. Najpoznatiji je SLS(natrijum lauril sulfat), često optuživan za moguća propratna dejstva. Poznate površinske aktvine supstanece u zubnim pastama su i EDTA i aminfluoridi(takođe moćni izvor fluorida).

Ostatak sadržaja paste, pored vode čine sastojci, koji imaju za cilj da obezbede rastvorljivost komponenti(rastvarači, humikanti), daju gustinu(punila) i održivost(konzervansi). I oni mogu da budu prirodni i sintetski, pri čemu su ovi prvi značajno skuplji i praktično nedostupni širokim popilacijama. Jedan od najboljih prirodnih rastvarača bi bio ksilitol, ali u značajno većim količinama, pa se u te svrhe i ne koristi. I ovde postoji čitava grupa sintskih jedinjenja sa kontraverznim uticajem, on najčešće povezuje sa zubnim pastama, u kojima su u minimalnim količinama, za razliku od hrane, kozmetike, domaćinstva i dr., gde su zastupljeniji i „daleko opasniji“, ali ih vrlo malo spominju u „ekološkim kampanjama“. Najpoznatija „prokužena“ jedinjenja toga tipa su npr. paraben,  natrujum glutaminata i ksantan gume i karaginin. Detaljnije

Na kraju zubne paste sadrže i komponente koje im obezbeđuju dobar ukus, miris i boju. Njihova uloga  je da motivišu na redovnu primenu. I tu se danas u upotrebi nalaze niz veštačkih aditiva(korišćenih i u prehrmbenoj industriji), oko kojih se ponekada vode polemike.

Pojedine zubne paste imaju specijalne namene i sadrže aktivne komponente sa ulogom u smanjenju osetljivosti vratova zuba, sprečavanju stvaranja zubnog kamenca, neutralizaciji zadaha, beljenju zuba i sl.

Generalno uzevši, sastojci savremenih zubnih pasti nisu ništa manje nepoželjni od drugih „civilizacijskih tekovina“, npr. hlorisanja vode, mobilnih telefona, štedljivih sijalica, plastičnih kesa, benzina i sl. Sa druge strane korisni efekti daleko prevazilaze potencijalne  neželjene.

 

 

Koja je uloga fluora u zubnim pastama?

Da ponovimo, jedino, za sada temeljno naučno dokazano i u višedecenijskoj praksi provereno, sredstvo koje podstiče procese remineralizacije na površini zuba i uzrokuje smanjenje zubnog kvara kako kod  pojedinca, tako i celokupne populacije su fluoridi. Postoje čvrsti dokazi(ali bez tako velike i višedecenijske kliničke provere) da slično dejstvo imaju i ksilitol, nanoapatiti, i nagoveštaji za neka druga sredstva.

Zbog isključivo lokalnog dejstva fluorida, njihovo sistemsko veštačko dodavanje ishrani(voda, so, tablete) je verovatno nepotrebno ako se zubne paste masovno koriste u određenoj zajednici. Za ne razvijene zemlje masovna fluorizacija je ekonomski i javno-zdravstveno efikasnija mera.

Lokalni oblici nanošenja fluorida, koji ne zahtevaju profesionalnu primenu i kontrolu, su zubne vodice i zubne paste.

Zubne paste sa fluorom su još uvek ekonomski najprihvatljiva metoda masovne prevencije sa dokazanim uticajem na značajno smanjenje zubnog kvara kod školske dece i odraslih u razvijenim zemljama. Da bi fluor iz zubne paste mogao da dovoljno dugo i efikasno deluje, neophodno je da pasta ima odgovarajuće sastojke.

Ovde ne spominjemo neka druga sredstva koja imaju sposobnost remineralizacije, ali se isključivo profesionalno nanose kod uočljivog oboljenja, skupa su i nemaju široko proverena preventivna dejstva u masovnoj primeni.

A da li  fluor u zubnim pastama može da bude štetan?

Kada bi dete pojelo kompletnu tubu zubne paste za odrasle, nastalo bi ozbiljno trovanje, ili ako bi svakodnevno gutalo količinu(preko cele četkice) koju za pranje koriste odrasli može da se razvije fluoroza(videti kasnije). Za ostalo ne postoji ni jedan jedini dokaz, o mogućim štetnim dejstvima. U zemljama gde se fluoridi veš decenijama masovno koriste u zubnim pastama, i gde je pranje zuba sa njima redovna pojava, deca imaju značajno manje zubnog kvara i mnogo su zdravija od nerazvijenih sredina. Detaljnije

 

 

 

Zašto postoje dečje zubne paste?

Kod male dece(do 6 godina) postoji još uvek nekontrolisanog gutanja svega što je u ustima rastvoreno u pljuvačci. Pojedina ispitivanja su pokazala da dete do 2 godine proguta 65%-98% paste prilikom pranja zuba(to bi iznosilo više od 0,17mg fluorida). Kod trogodišnjaka to iznosi 50%, a kod sedmogodišnjaka oko 30%. Ukoliko bi to bila zubna pasta za odrasle sa preko 1mg fluorida po 1g paste(1000 ppm) količina bi bila dovoljna da uzrokuje promena na zubima o kojma smo već pisali, a označavaju se kao dentalna fluoroza. Detaljnije

I zaista, u zapadnim zemljama je zabeležen porast broja dece sa fluorozom zuba, kako u krajevima gde je vršeno fluorisanje vode, ili su deca uzimala tabletice sa fluorom, ali i gde toga nije bilo. Postoje brojni mogući dodatni izvori fluora(hrana za bebe pripremana sa fluorisanom vodom, pesticidi, napitci, ali i zagađenja vazduha). Gutanje paste je ovde samo kap koja preliva. Kod nas nije zabeležen porast dece sa fluorozom(ruku na srce nema ni ozbiljnijih istraživanja). Detaljnije o svemu ovome možete pogledati u ranije objavljenim tekstovima navedenim na kraju.

Zbog moguće gutanja fluora iz zubne paste, za decu su već duže godina uvedene paste sa nižim koncentracijama(od 100 do 500 ppm). Ipak sva novija istraživanja ukazuju da takve koncentracije nemaju značajnije preventivno dejstvo. Istovremeno se povećava potrošnja šećera u  najranijim uzrastima, čiji je rezultat porast karijesa ranog detinjstva. I onda se postavlja pitanje zašto je uopšte potreban fluor u zubnim pastama za malu decu(do 6 godina)? A sledi i sledeće kako moze, i da li je moguće da se spreči karijes kod njih?

Na drugim mestima smo pričali o različitim pristupima u rešavanju ovog problema, ali osnova svega je određivanje rizika kod malog deteta.

Deca bez rizika bi mogla da koriste bilo koju zubnu pastu!

 

Rizična deca mogu da koriste:

1. paste sa pojačanom koncentracijom fluorida(1000 ppm) ali u minimalnim količinama: do dve godine tračica(zrno pirinča) od 2-5 godina zrno graška.   Detaljnije
2. Druga mogućnost je da koriste zubne paste bez fluora, ali koje sadrže dovoljno visoke koncentracije ksilitola ili nanoapatita(a po mogućstvu i kombinaciju oba). Ipak, poželjno je da se kod njih vrši i povremena profesionalna aplikacija fluorida koji ne mogu da se progutaju, poput zubnih lakova.

Paste za decu ne smeju da sadrže ni jake abrazive jer je gleđ mlečnih zuba manje otporna od stalnih(i to je razlog, osim fluoride, zašto deca ne treba ds koristite paste za odrasle). Povoljni abrazivi su npr silicijum u gel obliku (hydrated silica) i kalcijum karbonat.

Nisu poželjni ni salicilati(osnov aspirina), jer salicilna kislelina može veoma nepovoljno da deluje kod dece.

Pod znakom pitanja su i rastvarač PEG/PPG – polypropylene glycol, veštačke boje. Detaljnije 

Mogući izazivači alergije u zubnim pastama, bez obzira da li su prirodni ili ne, su: cimet, menta, natrijum benzaoat, aluminijum, papain, propylene glycol i posebno različite boje(FD&C Blue 1, , FD&C Red 40) i dodatci za ukus označeni često samo kao „flavor“. Potrebno je voditi računa i o mogućem prisustvu glutena kod osoba sa preosetljivošću.

U zubnim pastama za decu(pa i za odrasle) se nalazi kao zaslađivač i mogući preventivni agens(slično Xylitolu) prirodni složeni šećer Sorbitol, sa slabijim dejstvom od Xylitola. On zvanično nije rizična i prokužena substanca, ali ga „čistunci“ navode kao mogući laksativ i prepisuju mu neka druga štetna dejstva.

O potencijalno štetnim agensima pogledati u posebnom poglavlju ovoga teksta: „Da li zubne paste mogu da budu štetne po zdravlja“

Zubne paste za decu imaju prijatne(uglavnom slatke) ukuse sa ciljem da se najmlađi „namame“ i prihavate njihovu primenu. Ipak treba biti oprezan, jer rani intenzivni kontakt sa slatkim ukusom kod dece može da stvara sklonost ka kasnijoj „zloupotrebi rafiniranih šećera“. Detaljnije

 

 

Da li postoji alternativa fluoridima u zubnim pastama?

Postoje sredstva sa dokazanim preventivnim dejstvom jer mogu da utiču na kariogene mikroorganizme (sprečavaju njihovo vezivanje za površinu zuba i onemogućavaju im da prerađuju šećere). To je prirodni složeni šećer Ksilitol(Xylitol), ali i neka druga jedinjenja iz grupe poliola(šećerni alkoholi), poput ertirola. Za prirodni zaslađivač steviju, koji se u poslednje vreme sve više dodaje i u zubne paste, još uvek ne postoje ubedljivi dokazi o preventivnom dejstvu.

Nesumnjivo je dokazan efekat ksilitola kada se unose preko sirupa i žvakaćih guma. U poslednje vreme se sve više koriste i u zbnim pastama za decu(posebno mlađu od 2 godine) sa i bez fluorida. Ne postoje dovoljno jaki  dokazi da su koncentracije Xylitola u zubnim pastama dovoljne da ispolje svoje preventivno dejstvo. Minimum bi iznosio 10% u pasti, a one sadrže uglavnom ispod toga nivoa. A i značajno je imati na umu na kom se mestu Xylitol navodi u deklaraciji. Detaljnije

Dobra pasta bi trebalo da ima Ksilitol(Xylitol) na prvom mestu u dekleraciji poput sledećeg primera:

PASTA A.: Xylitol, Water, Silica, Glycerin, Natural Flavors, Stevia, Cellulose Gum. Calcium Glycerophosphate, Zince PCA, Citric Acid

Ako se Ksilitol(Xylitol) nalazi na samom početku liste njegove koncentracije se kreću između 25-36%.

Kod proizvod sa simboličnim koncentracijama Xylitola(ispod 10%), on se navodi u sredini ili pri kraju liste.(pasta B) Inače na deklaraciji se sastojci prikazuju od najzastupljenijih prema nižim vrednostima:

PASTA B: Water, Hydrated Silica, Sorbitol, Glycerin, Sodium Citrate, cellulosa Gum, Xylitol, Stevia, Natural Falavors, Carageenain, Copper PCA.

Navedene deklaracije su inace od pasta koje se ne nalaze na nasem tržistu, koje su pretežno „prirodnog sastava“, i sadrže neke sastojke za koje se tvrdi, bez ubedljivih dokaza) da imaju preventivnog dejstva poput prirodne zamene za šećere Stevia, cinka i bakra. U većini drugih pasta se najčešće pojavljuje zamena za šećer natrijum saharinat koji nema dobru reputaciju

Kada je reč o nanoapatitima i oni se mogu bez ograničenja koristiti u svim uzrastima, eksperimentlna istraživanja potvrđuju njihove snažne remineralizacione potencijale, kao i mogućnost dejstva na mikroorganizme. Ipak nema još dovoljno dovoljno kvalitetnih i dugotrajnih studija o samim efektima na većim populacijama. Detaljnije

Da li zaista postoje efikasne „prirodne zubne paste“? Iako se gromoglasno reklamiraju, kada je reč o prevenciji  karijesa,  još uvek ne postoji stručno i naučno proverena prirodna zamena za fluoride. Uostalom fluorida ima i u potpuno prirodnoj ishrani poput morskih plodova i riba i čaju. Po neke ekološke “domaće” kombinacije kao soda bikarbone i sirće, osim rastvaranja kamenca i privremenog beljenja zuba, mogu da rastvaraju i zubnu gleđ. Postoje i primeri jedne „svemoguće paste sa istoka“, prodavane i kod nas, prebogate različitim ajurvedskim biljkama, a u samoj dekleraciji se navodi „samo 5% neophodnih hemikalija za održavanje“. Kada se detaljnije pogleda sastav radi se o parabenu, natrijum lauril sulfat i drugim hemikalijama kao i u komercijalnim pastama. Za ni jednu komponentu iz tzv. prirodnih pasti ne postoje ubedljiv naučni dokazi o prevetntivnim efektima

Često se preporučuje da se kod dece koristi  umesto pasta,  soda bikarbona, a u poslednje vreme se propagira i koloidna srebro u nekim „prirodnim pastama“, kao moćni antibakterijski agens. Ne postoje ubedljivi dokazi za njihovu efikasnost. Pogledati detaljnije preko označenih linkova.

Pogledati opširniji tekst o tzv. PRIRODNIM ZUBNIM PASTAMA

 

 

 

Da li zubne paste mogu da budu štetne po zdravlja?

Ponavljamo, ne treba previše paničiti zbog mogućih štetnih sasojaka u zubnim pastama. Većina se nalzi i u kozmetici i sredstvima za higijenu za decu pa i hrani gde su rizici po zdravlje mnogo veći. Oprez je svakako neophodan. Prirodne zamene postoje, ali su i daleko skuplje, pa koliko para toliko i muzike. I neprekidno proveravanje deklaracija, a ne samo odabir prema mirisu i ukus ili ambalaži.

Ostali sastojci iz pasti za odrasle, koji deluju na mikroorganizme, nisu poželjni u zubnim pastama za decu(npr triklozan), ali svakako treba izbegavati i ostale sintetske potencijalno štetne materije(o većini njih smo već i pisali) poput:

SLS(natrijum lauril sulfat)- deterdžent sa mogućim štetnim dejstvom široko zastupljen u kozmetici za bebe kao i u pastama. Postoje paste koje ga ipak ne sadrže. Nisu poželjni ni drugi potencijalno nadražujući deterdženti: cocamidopropyl betaine (CPB), sodium lauroyl glutamate (SLG), sodium lauroyl sarcosinate (Gardol), sodium methyl cocoyl taurate (Tauranol).

Sastav dve najprodavanije zubne paste za decu kod nas(zaključke izvedite sami):

Pasta A

AKTIVNI SASTOJCI: Sodium Fluoride (0.15% w/v Fluoride Ion) (Anticavity)

NEAKTIVNI SASTOJCI: Sorbitol, Water, Hydrated Silica, Glycerin, Sodium Lauryl Sulfate, Flavor, Xanthan Gum, Sodium Saccharin, Carbomer, Sodium Hydroxide, FD&C Blue 1 (CI 42090)

Pasta B
AKTIVNI SASTOJCI: Sodium Fluoride (0.24%) (0.15% w/v Fluoride Ion).
INAKTIVNI SASTOJCI: Sorbitol, Water, Glycerin, Hydrated Silica, PEG-12, Sodium Lauryl Sulfate, Tetrasodium Pyrophosphate, Cocamidopropyl Betaine, Sodium Saccharin, Flavor, Xanthan Gum, FD&C Red 40.

Detaljnije

 

KADA I KAKO PRIMENJIVATI ZUBNE PASTE KOD DECE

Srešćete ražličite preporuke i stavove, ali u poslednje vreme preovladava sledeći protokol oko primene zubnih pasta kod dece:

I kod dece i kod odraslih posle pranja zuba sa pastom usta se NE ISPIRAJU
Razlog: Ispiranjem se razblažuju aktivne materije (fluorid, nanoapatiti, ksilitol) i njihovo preventivno
dejstvo se značajno umanjuje. Pasta bi trebala da stoji na zubima najmanje 30 minuta!!!

1. DO DRUGE GODINE, ako deca nemaju znake karijes rizika, nekada se smatralo da mogu  da prođe i bez aktivne paste. ali je to ipšak rizčno. Možda bi mogli da koriste i paste sa nižim koncentracijama fluorida(npr.  sa  500 ppm). Ipak je najbolje i najsigurnije je da roditelji redovno čiste zube vlažnom gazicom(ili naprstkom)  i zatim utrljaju prstoim akativu pastu sa 1000 ppm fluora i/ili ksilitolom(najmanje 10%), i nanoaptitima. Treba zaštititi dete od bilo kakvog ranog kontakta sa mogućim slatkim dodatcima, alergenima i štetnim hemikalijama. Ali to bi važilo i za ostalu kozmetiku za bebe(šampone, ulja, kupke sapuni i sl.).

Poslednjih godina stomatološka udruženja(Evropska akademija dečjih stomatologa) preporučuju da se i u ovom najmlađem uzrastu kod rizične dece koriste zubne paste sa koncentracijom fluorida kao i kod odraslih(sa 1000 ppm, pa čak i 1450 ppm), a pojedini proizvođaći tvrde da se u njihovoj flormuli fluoridi ne mogu resorbovati iz creva. Ne postoje čvrsti naučni dokazi za ovakve tvrdnje. Preporuka je da se ovakve zubne paste koriste kao veoma tanki razmaz na četkici(zrno pirinča).

Ukoliko se ipak žele izbeći fluoridi, preporuka je korišćenje zubnih pasta sa ksilitolom(veće koncentracije od 10%), nanoapatitima ili najbolje kombinacija oba. Preporućljivo je i dodatna profesionalna zaštita.

2. OD 2 do 6 GODINE kod dece bez rizika moze se koristiti zubnu pastu za decu sa manje fluora, ili ako hocemo bez fluora, onda da sadrži ksilitol(u vrhu deklaracije), ali po mogućstvu sa što manje gore navedenih rizičnih sastojaka, koji su mnogo veći problem nego sam fluor.

Ako je dete rizično treba obezbediti i dokazane dodatne oblike profesionalne preventivne zaštite.

Najvažniji preventivni režim za rizičnu predškolsku decu, pored redovnog pranja zuba je uobročavanje, raznovrsna ishrana i smanjenje rafiniranih ugljenih hidrata, posebno između obroka.

Jedna, većinska, struja stručnjaka propagira korišćenje zubne paste sa 1000 ppm fluorida(kao za odrasle) gde se ona nanosi u vličini zrna graška. Tumačenje je da su veća korist od sprečavanja razvoja karijsa u odnosu na mogući razvoj fluoroze. Popularnije paste za decu kod nas sadrže tako povećane količine fluorida.

Druga mogućnost su gore navedene kombinacije ksilitola i nanoapatita.

3. OD 6. GODINE formirana je navika gutanja i već mogu da se koriste zubne paste za odrasle, i da se ne brinemo toliko o fluordima koliko o ostalim štetnim agensima. Ne možemo ih sve izbeći, ali što manje to bolje. I u ovom uzrastu je najbolje koncipiranje preventivnog programa prema riziku.

U školskom periodu deca mogu već aktivno da koriste i žvakaće gume sa Klitolom  kao i druge oblike preventivnih sredstava sa ili bez fluora(vodice, dražeje i sl.)

 

Umesto zaključka:

U razvijenim zemljam zubne paste sa svim gore navedenim sastojcima se masovno i redovno koriste. Deca i odrasli imaju mnogo zdravije zube od nas, ali i opšte zdravlje je na višem nivo. Tako da priča o velikim štetama i „zločinima“ koje koorporacije čine sa pastama uopšte ne pije vodu.

 

Pogledati još:

Zubne paste za karijes rizične bebe

Zubne paste za decu 

Tim koji pobeđuje

Kada treba beba da počne da koristi zubnu pastu?